Izvor: Politika, 15.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njujork na "Obali utopije"
Kako je Amerika otkrila Turgenjeva i bacila se u potragu za ruskim misliocima 19. veka
Svakakva čuda su u Americi moguća, pa je tako maratonska drama u tri dela Toma Stoparda "Obala utopije" u njujorškom Linkoln centru učinila da u knjižarama nestanu "Ruski mislioci 19. veka" i sva dela Turgenjeva, koga je u Novom svetu retko ko do sada i prelistao. Kritičar "Njujork tajmsa" Čarls Išervud nije očaran ovim pozorišnim događajem za koji se u Njujorku unapred tražila karta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više. Čak je napisao da je "Utopija", inače premijerno izvedena u Londonu još pre četiri godine, došla u Njujork kao "rasplinuta inertna nerazumljiva nadgrobna ploča oralne istorije".
U komadu nema, po mišljenju kritičara, ni vodećeg motiva, ni jake naracije, ni emotivnog naboja... Ali, publika Njujorka je bez po muke progutala nedostatke, neutoljivo u ovo vreme željna ideala i snova, čak i ako oni dolaze iz jeretične ruske iluzije, prerasle u brodolom komunističke utopije krajem dvadesetog veka.
Istorijske poruke
"Obala Utopije" govori o grupi ruskih intelektualaca iz devetnaestog veka, koji se sastaju po salonskim kružocima i debatuju o politici i filozofiji namerni da promene politički sistem. "Utopija" se na njujorškoj sceni izvodi u tri dela. Prvi, "Putovanje", smešten je u rusku provinciju, u Moskvu i Sankt Peterburg, a premijerno je igran 27. novembra; "Brodolom" je otpočeo mesec dana kasnije, a odveo je junake ove priče u Drezden, Pariz i Nicu, dok je treći deo trilogije vezan za London i Ženevu i tek treba da doživi njujoršku premijeru 18. februara. Ova tri komada smenjivaće se sve do 13. maja, dok će subotom, od proleća, njujorška publika moći da vidi maratonsku trilogiju koja će, iz jednog dela, trajati čitavih osam sati. Trilogiju je režirao veteran sa Brodveja Džek O'Brajen, a na njoj je uposlio ekipu od 44 glumca.
I pre nego što je na repertoar Linkolna stiglo "Izbavljenje" kao završni deo ove predstave koja istorijski prethodi sovjetskoj revoluciji, po Njujorku su otkupljene sve "Pingvinove" knjige "Ruskih mislilaca 19. veka" autora Isaije Berlina. Ubrzo zatim, dela "Ruski mislioci" nestala su i iz Vašingtona. Američka politička prestonica oduvek je osluškivala odjeke njujorških kulturnih bubnjeva, iako su je mnogi umetnički događaji zaobilazili, ili bi u nju došli tek kada bi se daske na Brodveju dobro izlizale.
Kao dodatnu literaturu za one koji bi da dalje istražuju istorijske poruke ove predstave, autor programa preporučuje, uz "Ruske mislioce", i dela Turgenjeva za koga kažu da je najmanje čitani ruski pisac u SAD. Za opis apstraktnog umovanja o sudbini domovine, Nova Amerika nikada do sada nije imala razumevanja, ali su ovoga puta "Očevi i deca" rasprodati. Žeđ za ruskim intelektualcima iz devetnaestog veka nije trenutno u Americi moguće utoliti ni preko Interneta. Jer, na porudžbinu preko "Amazona" se čeka i po nekoliko nedelja.
Kompleksi i neznanje
Skeptici će uspeh loše predstave i rasprodaju ruskih knjiga pripisati kompleksu američke inteligencije koja priznaje da su Amerikanci nenačitani, naročito kada je reč o stranoj literaturi i filozofiji. Išervud, čak, pretpostavlja da su mnogi izašli posle predstave zbunjeni što je ne razumeju, potajno okrivljujući sebe za neznanje. U Americi je, inače, i "najviša" filozofija tako predstavljena da je shvatljiva i ljudima sa skromnim obrazovanjem.
Teško da su Amerikanci odustali od ove, teško stečene, tekovine samo radi jedne predstave. Pre će biti da su, poučeni nedavnim gorkim iskustvima (terorizam, ratovi, Katrina i druge prirodne katastrofe) istančali svoj senzibilitet za utopije svih vrsta. Pa, čak, i za onu sovjetsku, koja je ovde uporno i masovno odbacivana kao najveće zlo. Biće da im se umovanje o sudbini sopstvene domovine, više ne čini tako jalovim i izmeštenim kako im se nekad priviđalo dok su se u potpunosti prepuštali prosperitetnom ubrzanom ritmu svoje svakodnevice. Da li su već prepoznali da je i američka utopija doživela brodolom?
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 15.02.2007.]
.jpg)
