Izvor: Blic, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njegove fikcije su se ostvarile
Njegove fikcije su se ostvarile
Potrudite se da odaberete udobnu fotelju jer nećete ustajati neko vreme - tako se najavljuje novi roman Roberta Ladlama, rodonačelnika i najvećeg majstora špijunskih trilera. Iako je Ladlam umro još 2001. godine, njegovi nedovršeni rukopisi - koje dovršavaju anonimni pisci (ghost writers) čiji je prvi zadatak da ispoštuju Ladlamov prosede - i dalje su veliki hitovi. Njegov poslednji roman 'Brži od zavere' ('The Ambler Warning'), objavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prošle godine u izdanju 'Njujork tajmsa', veliki je hit u svetu. Ovaj roman će od četvrtka, 21. decembra, biti u prodaji na svim kioscima u zemlji kao prva knjiga 'Blicove' edicije 'Bestseler'. Do sada kod nas nije objavljivan. Prevodilac je Predrag Urošević.
Robert Ladlam je rođen u Njujorku, a odrastao u Nju Džersiju. Za vreme Drugog svetskog rata bio je marinac na južnom Pacifiku, o čemu je takođe napisao knjigu, a pedesetih je radio kao pozorišni i televizijski glumac. Prvi roman 'Skarlatijevo nasleđe' (1971) povlači paralelu između nacista i današnjih finansijskih magnata, a po njegovom sledećem trileru - 'Ostermanov vikend' (1973) - snimljen je uspešan film u režiji Sema Pekinpoa. Iako su Ladlamovi trileri plod fikcije, poznato je da je on uvek studiozno proučavao materijal iz kog je crpeo inspiraciju (za potrebe 'Bornovog identiteta', jednog od svojih najpoznatijih dela, do tančina je proučavao fenomen amnezije).
Jedna od stalnih Ladlamovih preokupacija jesu teorije zavere, od drevnih do onih sasvim modernih, kao što je terorizam. Njegovi romani (napisao ih je 29) se obično fokusiraju na jednog čoveka ili malu grupu ljudi koji se bore s moćnim političarima, globalnim organizacijama i mračnom vojnom mašinerijom. Junaci njegovih romana bačeni su u mreže intriga, iz kojih, uprkos svim teškoćama, uvek uspevaju da isplivaju i pobede svoje naizgled moćnije protivnike.
Ladlamovi romani su se pokazali kao odlični predlošci za filmove, koji su obično na top-listama najgledanijih holivudskih ostvarenja. Najvećeg uspeha i kod publike i kod kritike imao je 'Bornov identitet' (2002) sa Metom Dejmonom. Reč je o rimejku filma iz 1988. u kome je glavnu ulogu igrao Ričard Čemberlen. Posle uspešnih ekranizacija, nedavno su se pojavile i video-igre bazirane na Ladlamovim bestseler serijalima.
Uprkos ogromnom komercijalnom uspehu (više od 210 miliona prodatih primeraka na 32 jezika), Ladlam nikad nije dobio priznanje od kritike kao, na primer Džon le Kare. Ipak, njegova je zasluga što žanr trilera danas izgleda upravo ovako. Popularisao je i ideju o saradnji američkih i ruskih obaveštajnih snaga, kao i o nelegalnim operacijama službe CIA. Obe premise, nekad shvatane kao fikcija, u međuvremenu su dokazane kao tačne. Pored milion i po stranica na internetu na kojima se pojavljuje njegovo ime, razmere Ladlamove popularnosti i uticaja vide se i po bestselerima kakav je 'Da Vinčijev kod', za koji se govori da je 'krimić kakve je pisao Robert Ladlam, samo smešten u crkvu'.
Tijana Spasić Osobine dobrog zločinca
U intervjuu koji je svojevremeno dao za sajt Bookreporter.com, Ladlam otkriva neke važne aspekte svog pisanja i pogleda na svet. Teme koje su ga najviše zanimale u internacionalnoj politici jesu one koje pokazuju kako ogromna ekonomska moć završava u rukama malog broja ljudi. Sukob individualaca po njemu uvek ima veću težinu nego konflikti ekstremnih ideologija kakve su američka i ruska. Kao najbitinije osobine 'dobrog zločinca' Ladlam navodi uverljivost i zanimljiv karakter, a na opasku da mu knjige s vremenom postaju sve komplikovanije, rekao je da je komplikovan i sam život. 'Brži od zavere'
Radnja romana 'Brži od zavere' počinje na psihijatrijskoj klinici na jednom ostrvu. Pacijenti klinike su bivši obaveštajci koji imaju poverljive i opasne informacije, te zato moraju biti likvidirani. Jedan od njih uspeva da pobegne (uz pomoć lepe medicinske sestre u koju će se zaljubiti) i počinje očajnički da se bori kako bi otkrio ko stoji iza zavere. Glavni lik je pred egzistencijalnom dilemom o sopstvenom poreklu, potencijalnoj krivici ili čak ludilu; pri tom on poseduje posebne sposobnosti koje se graniče sa nadnaravnim: on čita izraze lica i govor tela s neverovatnom tačnošću i na taj način procenjuje prave namere ljudi... Roman 'Brži od zavere' se od sutra može kupiti na svim kioscima u zemlji po ceni od samo 299 dinara. Izdavač knjige je 'Dobar naslov'.
.jpg)
