Izvor: Danas, 11.Jun.2015, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nimfomanska sudbina jedne femme fatale
Nova produkcija Alban Bergove (1885-1935) opere "Lulu" u Bavarskoj državnoj operi (Bayerische Staatsoper) krajem maja premijerno je izvedena i burnim ovacijama pozdravljena. Ovacije su bile upućene najpre protagonistkinji i sopranistkinji Marliz Petersen koja je ovu poznatu ulogu femme fatale i femme fragile sjajno pevala. Ulogu njenog ljubavnika, dr Šena, pevao je Danac Bo Skovus. Režiser inscenacije je bio Rus Dmitrij Černjakov, a dirigent muzički generalni direktor Bavarske državne Opere >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Kiril Petrenko.
Ova Bergova opera, na libreto Franka Vedekinda (1864-1918), ostala je torzo, budući da kompozitor nije komponovao treći akt do kraja. Petrenko se odlučio za konačnu varijantu ove partiture koju je komponovao austrijski kompozitor i dirigent Fridrih Cerha. Ova verzija je prvi put izvedena 1979. sa Pjerom Bulezom za dirigentskim pultom.
Ruski režiser Dmitrij Černjikov rado sam preuzima scenografski posao. Nekada je njegova scenografija spartanski jednostavna, a katkad opulentna slika prirodnog prostora. Za minhensku inscenaciju Bergove opere "Lulu" ruski režiser, koji je rado viđeni inscenator Vagnerovih muzičkih drama, odlučio se za jednostavnu i ujedno višestranu scenografiju: sva tri čina protiču u lavirintu od pleksiglas zidova. Transparentnost sugeriše voajeristički pogled ne samo aktera među sobom, već i publike koja time stiče "totalni pregled", dosegavši ovim simboličnu aktuelnost opore političke realnosti u Nemačkoj odnosno difuznoj slici o ulogama nemačke i američke obaveštajne službe.
Posrnuće i propast Lulu kao deteta i kao femme fatale Berg je komponovao kao kompaktnu formu kojoj je bilo neophodno udahnuti nadziđujući duh - nešto što transcendira. Melodijske linije solista kao i orkestralni intermezzi su poznoromantičarski zasićeni. Černjakov smešta različite parove u taj pleksiglas-lavirint, u kome oni najpre miroljubivo plešu i flertuju, da bi docnije postali agresivne figure koje na kraju stoje u staklenoj menažeriji nagi i bespomoćni, kao nemi svedoci. Lulu je psihička ruina. NJu samo sa dr Šenom spaja istinita ljubavna veza koja u sebi nosi tragični ponor. Svi ostali udvarači i "kandidati", kao i lezbejka grofica Gešvic, odbijaju se od Lulu kao istopolni magneti. Poslednja odiseja u Parizu sa ženoubicom Jack the Ripperom i smrću protagonistkinje bila je impresivni akord ove inventivne inscenacije i sjajnog zvuka orkestra pod Petrenkovim dirigovanjem.
.jpg)
