Izvor: Politika, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezdrava konkurencija i surevnjivost
Posle raspada Poslovnog udruženja izdavača Srbije i Crne Gore, osnovanog posle 5. oktobra 2000. godine, bilo je i nekoliko drugih pokušaja osnivanja novih udruženja, koji su neuspešno završeni. Poslednji pokušaj udruživanja izdavača napravljen je krajem prošle godine, kada je u Biblioteci grada Beograda upriličen sastanak 18 izdavača, i kada je izabran Odbor koji je trebalo da pripremi osnivačku skupštinu novog, Poslovnog udruženja izdavača Srbije.
Taj odbor činili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Simon Simonović ("Rad"), Miličko Mijović ("Narodna knjiga"), Jovan Zivlak ("Svetovi", zatim "Adresa"), Petar Pijanović (Zavod za udžbenike), Zoran Hamović ("Klio"). Takođe, bilo je dogovoreno da u novom udruženju izdavača bude njih 23, i da kasnije novi članovi pristupaju po pozivu ili izborom stručne komisije.
Pored toga napravljen je i statut novog udruženja. Ipak, dva dana uoči osnivačke skupštine čitav dogovor je propao i sve je odloženo na neodređeno vreme. Iako je u međuvremenu, u jednom krilu izdavača, pokrenuta inicijativa za osnivanje Nacionalnog centra za knjigu, organizacije i nastupi na sajmovima knjiga, porez na knjigu, piraterija i drugi problemi izdavača i dalje su na tankom ledu.
Jagoš Đuretić, direktor "Filipa Višnjića", bio je jedan od inicijatora osnivanja ovog novog Poslovnog udruženja izdavača Srbije, ali kaže da nikako nije želeo da se prihvati bilo kakve funkcije baš zato što je hteo da ta ideja zaživi nezavisno od njegove inicijative. Razočarano primećuje da sada država nema ravnopravnog partnera za pregovore sa izdavačima i da je ovaj problem sada dostigao svoje usijanje.
– Neki ljudi prosto imaju interes da udruženje uopšte ne bude osnovano, a i najgore udruženje izdavača bolje je od nikakvog – kaže za naš list Jagoš Đuretić i dodaje da je na inicijativnom sastanku izdavača izabran Odbor za pripremanje osnivačke skupštine, i da ljudi u njemu sami znaju zašto nisu izvršili taj zadatak koji su preuzeli na sebe.
Sa ovom tvrdnjom istovetno je i mišljenje Jovana Zivlaka koji je, takođe, primetio da su izdavači posvađani, politizovani, i da nemaju zajedničku platformu. Jovan Zivlak, koji je još i predsednik Upravnog odbora Udruženja izdavača i knjižara Srbije, naglašava da je u ovom preduzeću još pre pet meseci proglašen moratorijum i da će novo udruženje, kada bude osnovano, naslediti njegovu tradiciju, pre svega kada je reč o organizaciji Sajma knjiga.
Zoran Hamović, direktor beogradskog "Klija", ne zalaže se za osnivanje udruženja izdavača kao esnafske organizacije koja bi na dobrovoljnom principu obezbeđivala socijalni legitimitet ove struke, već zastupa ideju osnivanja Nacionalnog centra za knjigu kao vladine institucije i agencije koja bi imala sistemsku podršku našem izdavaštvu, u zemlji i inostranstvu.
Hamović smatra da je izdavačka delatnost u ovom trenutku gotovo nestala, i da se jedno deprofesionalizovano udruženje ne može zalagati za razvoj profesije. – Izostanak naše zemlje na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu samo je posledica nesistemski vođene kulturne politike, i ako se novac od poreskih obveznika ne prelije u jednu odgovornu instituciju kulture, uvek će postojati isti problem nestanka sredstava. Nije bitno ko je kriv, već šta gubimo, kaže Zoran Hamović za "Politiku".
Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, takođe smatra da među izdavačima postoji nezdrava konkurencija i surevnjivost, a potvrdio je i naše nagađanje da je bio predložen za direktora novog udruženja izdavača.
– Trebalo je da kao direktor jedne od najuspešnijih izdavačkih kuća budem imenovan privremeno i u mandatu od tri meseca, za direktora tog novoosnovanog Poslovnog udruženja izdavača Srbije. Posle tog perioda bio bi izabran novi direktor. Zbog toga što je bilo predviđeno da sami izdavači izdvoje sredstva za svoju organizaciju, a Zavod za udžbenike bi zbog svoje uspešnosti izdvojio najviše, mislim da je bilo i prirodno da ta počasna funkcija pripadne prvom čoveku Zavoda. Neki izdavači se sa tim nisu složili, i inače mislim da će se oni teško sami dogovoriti – kaže Ljušić.
Približava se Međunarodni beogradski sajam knjiga koji je svake godine pravi pokazatelj izdavačke delatnosti kod nas. Merilo uspešnosti nekog izdavača je i njegov nastup u Areni, glavnom izlagačkom sajamskom prostoru. Treba se zapitati koliko će ih, narednih godina tu i ostati, a koliko će ih "pojesti" teška i nepravedna tržišna utakmica u kojoj niko ne bi trebalo da bude sasvim sam.
[objavljeno: ]
