Izvor: Blic, 20.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevolje s resorom
Nevolje s resorom
Nije on, čovek, to hteo. Uvalili mu, mangupi, u nekoj razmeni, nekoj kupoprodaji, nekoj 'šani'. Teraju ga da gleda što mu se ne gleda, hteli bi da on o tome nešto kaže, a on neće, jer ne zna šta bi rekao. 'Smaračina', kaže u sebi, ne sme glasno. Jeste, pozorište je dosadno onima koji ništa ne osećaju, a malo znaju.
Onda, ne sviđa mu se kako se neko izgleda. Nema zadrigle njuške da se ispod nje veže onaj jedini čvor na kravati koji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovde nosi, da prignječi Adamovu jabučicu. Ne sviđa mu se, baš kao i prošli put kada su njegovi učestvovali u podeli plena, samo na nižem nivou, to što se traži novac za te neke strance. Šta će nama ti neki stranci, ako nisu ocvale pevaljke, za to može i milion nečega, tu nema rašta da se laća daljinskog upravljača, da se premota gluma na sceni, jer je spora i dosadna ta gluma, taj Šekspir, pa taj starac na sceni, muči se, lepo se vidi. Jeste, muči se Lir s kćerima i državom, kao što se muči ministar u pozorištu. I, pošto to nije ono što je on hteo, on o tome neće ništa da kaže. Odmah. Sačekaće skoro celu godinu i jednu smrt, da kaže: 'Smaračina'.
Veliku su mu štetu naneli njegovi, kad su ga turili da se muči. Nije to ono što je on hteo, on je hteo biti upraviteljem muzeja voštanih figura, ali je bio veliki pritisak javnosti.
I sad se čovek muči, to već narod tako i kaže: 'Muči se k’o ministar s teatrom'.
Ne da pare za strance, kao da su njegove. Ne oseća se dobro u teatru, nedostaje mu daljinski upravljač.
Velika je to muka raditi ono što ne voliš. A još je veća raditi ono što niti voliš, niti umeš, niti te zanima.
Špageti triler
'Kiss kiss, bang bang' pisca scenarija i reditelja Šejna Bleka
Čuvena američka filmska kritičarka Polin Kejl svoju najbolju knjigu naslovila je po rečima koje je videla na posteru za neki italijanski špageti vestern. Sada je poznati pisac scenarija Šejn Blek uzeo ove reči za svoj rediteljski debi. 'Kiss kiss, bang bang' (god. proizvodnje 2005, trajanje 103 min.) što po naški znači: ljubi i pucaj, jeste moderan, stilski privlačan misteriozni triler koji ide tragom filma noar iz četrdesetih i omiljenih motiva klasika tvrdokuvane proze Rejmonda Čendlera. Blekova vezanost za ovog kultnog pisca ide dotle da je čak pet poglavlja svog filma naslovio prema najpoznatijim Čendlerovim delima. To bi cinici nazvali zločinom iz strasti. Zločin, ako ga na ovom nivou uopšte ima, oprostiv je, ali ga svakako ima širom ovog filma koji koristi Čendlerovu omiljenu dramaturgiju: ciničnu naraciju glavnog junaka o prestonici pohote i nasilja, uz pridodatu žanrovsku oznaku: detektivski rad udvoje (buddy-buddy), s pikantnim dodatkom da je jedan od ove dvojice gej.
Gradeći svoju apologiju jednog kultnog žanra, s nizom citata, omaža i očitih pozajmica, Šejn Blek samo uslovno i ovlaš koristi zaplet koji bi podneo i nešto ozbiljniju razradu. Priča o sitnom prevarantu Hariju (Robert Dauni Džunior) koji se sticajem prilika nađe u Los Anđelesu, sa dodatnom nastavom kod privatnog detektiva Geja Perija (Val Kilmer), dovoljno je privlačna i bremenita novim otkrićima, među kojima je i ponovni susret s devojčicom iz detinjstva, prelepom Harmoni (Mišel Monahan). Hoteći da bude ciničan prema žanru čijim se otkrićima tako izdašno koristi, reditelj u drugom delu filma preteruje s akcionim obrtima (glavni junak čak dva puta gubi isti prst). Pa ipak, zahvaljujući izvrsnoj glumačkoj podeli, u kojoj prednjači Robert Dauni, i dijaloškim obrtima koji nude srž onoga što bismo nazvali špageti krimićem, ovaj film nudi izvrsnu zabavu. Pravi kultni film, što će reći, ne baš za svačiji ukus.
