Izvor: Politika, 24.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negde u dalekoj galaksiji
Sutra se obeležava 30 godina od premijere filma Džordža Lukasa "Ratovi zvezda", po mnogima kultnog dela i fenomena prošlog veka
Pre tri decenije, 25. maja 1977. godine, premijerno je prikazan naučno-fantastični film "Ratovi zvezda" Džordža Lukasa (kasnije naslovljen "Ratovi zvezda: epizoda IV – Nova nada"), čime je pokrenut jedan od značajnijih fenomena popularne kulture prošlog veka.
Povodom proslave jubileja u Kaunti holu u Londonu otvorena je izložba posvećena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovom serijalu, a prema navodima organizatora očekuje se da će najviše pažnje privući kostimi junaka Darta Vejdera i Jode.
Tog 25. maja u samo 43 bioskopske sale u Americi prvi put je prikazan film sa danas prepoznatljivim početnim kadrom u kojem piše: "Nekada davno, u dalekoj galaksiji..."
Zbog velikog interesovanja publike, sedam dana posle premijere film je prikazivan u 760 bioskopa, da bi do kraja distribucije u svetu ovo popularno delo zaradilo 775 miliona dolara. Magazin "Forbs" procenio je 2005. godine da je ukupan prihod od brenda "Ratova zvezda" 20 milijardi dolara, što serijal čini najuspešnijom filmskom licencom u istoriji kinematografije.
Idejni tvorac "Ratova zvezda" je Džordž Lukas, producent, scenarista i reditelj koji je serijal osmislio u ranim sedamdesetim. Napisao je nekoliko verzija scenarija, što mu je pružilo dosta materijala za kasnije filmove. Osnovna zamisao je bila da se snime tri trilogije sa devet filmova, ali je posle treće epizode "Osveta sita" iz 2005. godine Lukas izjavio da nema nameru da dalje snima. Kao razlog odustajanja naveo je veliki broj knjiga, kompjuterskih igara i stripova koji su proistekli iz filmova.
Prvi snimljeni film iz serijala "Ratovi zvezda" je četvrti po hronološkom redosledu u priči. Peta epizoda "Imperija uzvraća udarac" snimljena je 1980. godine, a šesti deo "Povratak Džedaja" 1983. godine. Prve tri epizode – "Fantomska pretnja", "Napad klonova" i "Osveta Sita", realizovane su 1999, 2002. i 2005. godine.
Sve epizode "Ratova zvezda" prate Anakina Skajvokera, junaka čija se borba između dobra i zla reflektuje na sudbinu galaksije. Prve tri epizode prikazuju Anakina kao talentovanog mladog Džedaja, njegov pad ka mračnoj strani Sile i nastanak Darta Vejdera. Drugi deo serijala, prati Anakinovog sina, Luka Skajvokera, koji pokušava da se suprotstavi zlu.
Serijal "Ratova zvezda" je prepun arhetipova i mitologije. Mnoge teme u serijalu sadrže elemente grčke tragedije, poput nemogućnosti kontrolisanja sudbine i značaj proročanstva. Mnogi teoretičari smatraju da "Ratovi zvezda" zastupaju meritokratiju – vlast isključivo po stručnosti, oblik vlasti Platonove Republike koja teorijski trijumfuje nad ostalim oblicima vlasti. Jedina naznaka vremena u "Ratovima zvezda" je početni kadar svakog filma ("Nekada davno..."), što je aluzija na početak mnogih bajki.
Teoretičari filma ovo objašnjavaju kao Lukasovu želju da generaciji hipika i njihovoj deci podari neku novu, modernu bajku. Za razliku od tradicionalnih naučno-fantastičnih filmova koji su im prethodili, "Ratovi zvezda" opisuju svet kao mračan i prljav, pre nego futurističan i doteran. Lukas ovo objašnjava uticajem Serđa Leonea koji je sličnu stvar radio u svojim vestern filmovima tokom šezdesetih godina.
"Nikada nisam mnogo menjao strukturu priče. Oduvek je to bila jednostavna epska priča o ocu čije greške ispravljaju njegova deca", pojednostavljuje Lukas, i dodaje: "Ako sada gledate sagu od prvog do šestog dela, doživećete je kao potpuno novo iskustvo".
Doživite to iskustvo i "neka Sila bude uz vas".
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 24.05.2007.]
