Izvor: Politika, 26.Jun.2010, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedodirljiva Beogradska nedelja dizajna
Pažljivo sam, kao što pristojnost nalaže, pročitala emocijama nabijen tekst (i još nekoliko komentara na sajtu „Politike”) organizatora ovogodišnje Beogradske nedelje dizajna. Mnogo je žuči i jetkih opservacija, mnogo netačnosti i mnogo pogrešnih adresa. Jovan Jelovac traži krivce u ovdašnjem društvu, okolnostima, kolegama, političarima... svuda. Svi su zavidljivi, neznalice, rulja je to što pokušava da konkuriše jednoj jedinoj i najboljoj nedelji dizajna. Drugi, uvek drugi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sebe nikako u ogledalu da pogleda.
A jasno je da Jovan Jelovac nikako ne može da se izbori sa sopstvenim organizacionim i finansijskim problemima, da brka profesionalizam sa amaterizmom i veoma opasno manipuliše činjenicama. Govori o neodgovornom igranju sa društvom znanja, a Beogradsku nedelju dizajna pozicionira kao spektakl i traži ekskluzivnu medijsku pažnju, istina – isključivo pozitivnu. Da pripada društvu znanja ne bi mu bilo stalo do javnosti i spektakla, niti bi toliko čeznuo za priznanjima i aplauzima.
O ucenama, recimo. Peča Kča noć najavljivana je i na Mikseru i na Beogradskoj nedelji dizajna, a onda je Jovan Jelovac organizatorima postavio ne baš biranim rečima ultimatum: ili Mikser, ili Beogradska nedelja dizajna. Tako je jedna Peča Kča noć održana u sklopu Mikser festivala, a ona druga u galeriji Ozon, nekoliko dana kasnije, nezavisno od Beogradske nedelje dizajna.
Bilo je i do sada u maju sličnih manifestacija, ali do razlaza sa Majom Vidaković i njenom ekipom to nije bio problem. A onda je, prošle godine, sve počelo. Svađe, ucene, sukobi... Samo je Jovanu Jelovcu Beograd postao mali za nekoliko arhitektonsko-dizajnerskih događaja. Drugi su to prihvatili kao normalan razvoj kulturne scene jednog velikog grada.
A da li je Beogradska nedelja dizajna važna i koliko je uspešna, ne zavisi od toga koliko će puta na sav glas Jovan Jelovac ponoviti da je to najvažniji događaj u univerzumu, već od toga kako će ona biti smišljena, realizovana, prezentovana, upakovana (ah: praistorija dizajna!), primljena i procenjena i u sredini u kojoj je organizovana. Umesto da se žali i trupka nogama, Jovan Jelovac bi pre svega morao da se pozabavi razlozima zašto su se i pored gromoglasne reklame beogradski profesionalci odlučili u mnogo većem broju za neke druge majske manifestacije. Koliko je za to on sam odgovoran?
Mogu da razumem da Jovanu Jelovcu ne odgovara moje viđenje Beogradske nedelje dizajna i da mu kritika nikako ne prija, ali to mu nikako ne daje pravo da mi uskraćuje pravo da profesionalno obavim svoj posao. Pročitala sam citate, istrgnute iz konteksta, inostranih posetilaca, onih koji su se lepo proveli u Beogradu kao njegovi gosti, i pitam se šta bi ti ljudi napisali da im je, recimo, zabranio ulaz poslednjeg dana i ponudio da (ako žele da uđu u još uvek polupraznu salu Ateljea 212 tog subotnjeg prepodneva) kupe kartu za taj dan iako su uredno akreditovani? Sumnjam da bi imali razumevanja za tako nešto.
Ne mogu drugačije okvalifikovati ovaj Jelovčev postupak osim kao nedopustiv diletantizam. On na to nema pravo, a neozbiljno je, smešno i pomalo tužno, sve to opravdavati protivpožarnim razlozima i pominjati nepostojeće kolege iz redakcije.
I na kraju – okrugli sto. Nisam sigurna da ima smisla. Koliko mi se čini, Jovan Jelovac u svemu traži priliku da se reklamira i da po ko zna koji put ponovi superlative o svojoj nedelji dizajna. Okrugli sto podrazumeva da postoji tema za koju je zainteresovano više strana, da su sagovornici ravnopravni i da se međusobno uvažavaju. Po svemu sudeći, Jovan Jelovac ne misli tako.
Snežana Ristić
objavljeno: 26/06/2010.
