Izvor: Politika, 18.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne volim kada reditelj uživa u nasilju
Hičkokovo nasilje je uvek vrlo čisto. - Ne volim Pekinpoovu „Divlju hordu“. Film je vrlo dobar, ali usporene scene ubijanja – to je iscrpljujuće
U znak sećanja na nedavno preminulog velikog francuskog reditelja i značajnog svetskog autora Kloda Šabrola, „Politika” će kao svedok jednog filmskog vremena, u tri nastavka objaviti izvode iz intervjua koje je legendarni majstor filmske režije davao našem filmskom kritičaru Dubravki Lakić u poslednje dve decenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od velike solunske retrospektive njegovih dela 1997. godine do dodele „Zlatne kamere” za životno delo na Berlinskom festivalu 2009. godine.
U njima je „Politika” trajno zabeležila Šabrolov odnos prema Alfredu Hičkoku, njegov stav prema nasilju u filmovima, prema francuskoj, američkoj i evropskoj kinematografiji, francuskom Novom talasu, Bergmanu, rediteljima Afrike, Azije i Srbije, njegovo mišljenje o „kratkom metru”, ženama koje je voleo i radu kojem se uvek pokoravao.
Možete li da mi otkrijete tajnu, zašto su veliki broj scenarija za Vaše filmove pisale žene?
Nema tu nikakvih skrivenih tajni, sve je stvar praktičnosti. U većini mojih filmova glavni likovi su žene, pa je logičnije da ženi poverim posao da razvije priču. Svaki put kada mi neka ideja padne na pamet, potražim ženu pisca da je razvije i uobliči. Ona će sigurno bolje pisati o ženskim stvarima i ženskoj logici od mene.
Ne smeta Vam što Vas kritičari još uvek nazivaju „francuskim Hičkokom”?
Mišljenja sam da oni preteruju što me upoređuju sa njim. Hičkok je bio izuzetan reditelj. Kada govorimo o liniji uticaja, onda je možda tačnije reći da ja trpim uticaje Frica Langa, a trpeo ih je i Hičkok. Dakle, linija uticaja nam je ista.
I Vaš film „Francuski rulet“ je bio neka vrsta omaža Hičkoku?
Jeste omaž, ali ne toliko Hičkoku koliko jednom filmskom žanru. U stvari, Ernstu Lubiču. Evo, objasniću vam zašto. U poslednje tri-četiri godine video sam veliki broj filmova sa specijalnim efektima, vanzemaljcima, mašinama koje sve ruše. A jedne večeri sam ponovo video Lubičev film „Nevolje u raju“ i osetio neku vrstu energije prema tom žanru. Rekao sam sebi da moram da pokušam da napravim takav film koji će biti lak i duhovit.
Da li je 21. vek pravo vreme za komediju?
Ne znam. Uvek je teško znati koji je trenutak dovoljno dobar. Ali, možda to i nije važno, jer ako jedan film danas nije primeren, ne znači da neće biti dopadljiv u nekom drugom trenutku.
Izjavili ste negde da Vas je uvek privlačio Hičkokov inteligentan odnos prema nasilju?
U Hičkokovim filmovima nasilje je prikazivano onakvim kakvo jeste. Sa izuzetkom „Mahnitosti“ gde ima veoma izraženog seksualnog nasilja, Hičkokovo nasilje je uvek vrlo čisto. Najjači izraz toga imao je u sceni pod tušem u filmu „Psiho“. Tu nema šta da se doda: udarci nožem u stomak su udarci nožem u stomak. Ono što pri tome osećate svakako nije zadovoljstvo ili zabava. To je neprijatan osećaj.
Ono što nikako ne volim je neka vrsta zadovoljstva u pravljenju scena nasilja, što osećaju mnogi reditelji. Hajde da to i prihvatim, ali nikako ne prihvatam to što pribegavaju specijalnim vizuelnim efektima dok to rade. Znate ono, usporavanje u scenama nasilja. To nije ništa novo, mislim da je čak Pekinpo počeo sa tim. Zbog toga ne volim njegovu „Divlju hordu“. Film je vrlo dobar, ali usporene scene ubijanja – to je iscrpljujuće.
Scene nasilja kao izgovor za mnoge druge nedostatke u filmu?
Nasilje je postalo neka vrsta poštapalice. Iskrsne problem i odmah je tu eksplozija, eksplodiraju glave i sve je u redu. Eto, čak ni „predsednik Sjedinjenih Američkih Država“ u filmu „Vazduhoplov jedan“ ne usteže se da mu pribegne. Mislim da je baš povodom ovog filma jedan američki novinar prvi put upotrebio i reč fašista, misleći na filmskog predsednika. Sve je to previše i predugo traje. Već više decenija.
Dubravka Lakić
(Sutra: Mrzim poruku: Idite na dva sata u bioskop da zaboravite stvarnost)
objavljeno: 19/09/2010
.jpg)
