Izvor: Blic, 10.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne šunjaju mi se oko kuće Nekada je Greg
'Oskara'
Ne šunjaju mi se oko kuće
Nekada je Greg Kinir ismejavao otrcane šablone tok šoua sa sigurne pozicije TV-voditelja, u svojoj 'Emijem' nagrađivanoj emisiji 'Tok sup', a danas je on taj koga ispituju, očajnički se trudi da ne zvuči glupavo, jer novinari to jedva čekaju. Eto, u takvim neprilikama se trenutno nalazi momak koji je od novinara nižeg reda postao glumac nominovan za 'Oskara'. Kinir se nikada nije nosio mišlju da postane glumac, još manje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onaj koga i kritika i publika podjednako vole. Ali, nakon audicije na kojoj se slučajno zatekao, dobio je ulogu kod Sidnija Polaka u 'Sabrini' (1995). Dve godine kasnije našao se među nominovanima za rolu homoseksualca u filmu 'Dobro da bolje ne može biti', a kreacija glumca jedne sapunice u 'Bolničarki Beti' okarakterisana je kao njegov do sada najbolji rad. 'To je baš lepo' kaže Kinir povodom silnih komplimenata, 'ali Kris Rok (koji takođe igra u 'Beti') mi se zbog toga smejao. Kad god ti neko kaže da si nešto stvarno sjajno odigrao, drugim rečima ti govori da si ranije bio očajan.' Možda, ali za momka koji je posle toga snimio 'Dar' sa Kejt Blančit i 'Animal Husbandry' sa Ešli Džad, teško se moće reći da je očajan. U 'Bolničarki Beti' igrate zvedu sapunice koju progoni poremećena žena. Da li ste se do sada lično susreli sa nekim toliko opsesivnim obožavaocem?
- Još uvek sam taman toliko nepoznat da nemam opsesivnih obožavalaca. Ne znam da li je ovo što sam upravo rekao dobro ili, možda, uvredljivo. Niko se još ne šunja oko moje kuće. Moji obožavaoci najviše su se identifikovali sa mnom dok sam radio 'Tok sup', to je bio veoma ličan posao, razgovarao sam licem u lice sa pravim poznatim svetom. U filmu samo igraš nekog drugog i publici je lakše da se distancira. Kada si TV-voditelj granica između stvarnosti i iluzije nije baš tako kristalno jasna.
Šta vas je privuklo 'Bolničarki Beti'?
- Bez obzira što je, zvanično, reč o komediji, priča je veoma crna, što nije ništa neobično ako znate da je režiser Nil Labjut. No, i pored mnogo krvi i malo manje romatike, mene je najviše dotakla nada koju ovaj film pruža. Da li su poznati stvarno toliko tupavi kako nam se ponekad čini?
- Moje iskustvo mi kaže da je tako. Nekada ste zbijali šale na njihov račun. Da li ste, kada date glup odgovor, svesni toga?
- Pa naravno! A da li ste vi svesni kada postavite glupo pitanje? Priznajem da nikada ne bih bio toliko surov prema glumcima i njihovim osećanjima da sam znao da ću se i sam jednog dana naći u nebranom grožđu. Bio bih krajnje popustljiv. Evo, upravo dok ovo izgovaram razmišljam kako glupo zvuči i kako će još gore izgledati u novinama. Koje je najgluplje pitanje koje su vam do sada postavili?
- Ne znam baš. Ima jedna čudna stvar, kada snimate film ljudi misle da vam se ono što proživite na filmu stvarno desilo. Posle 'Sabrine' su me pitali da li sam stvarno morao da sednem na staklene čaše, a posle 'Dobro da bolje ne može biti' da li sam zaista bio pretučen na mrtvo ime. Kod ljudi postoji ta zbunjujuća tendencija da ne prave razliku između glumca i njegovih uloga. Znači saosećate sa nama novinarima?
- Definitivno, pošto sam sedeo sa obe strane mikrofona prilikom intervjua i znam da su glumci često zatvoreni i oprezni kada je reč o onome šta će da kažu a šta ne. Stvarno nije lako izvući iz njih ono o čemu već nisu pričali 'u sitna crevca' po sto puta. Priznajem da vam nije lako. Teško je pronaći nove uglove i otvoriti nove teme, naročito kada je reč o ličnostima koje su po prirodi nepoverljive i zatvorene. Koji intervju je vama bio najteži?
- Hvala bogu da nikad nisam morao da ugostim Harisona Forda! Budio sam se u sred noći, obliven hladnim znojem, sanjajući da mi Ford gostuje u emisiji. Takva mu je priroda, razumem ja to - nije njemu namera da vam upropasti emisiju, on se samo uopšte ne oseća prijatno u tim situacijama. Što je za mene pomalo neprirodno, moram da priznam. Da li su vas ikada pogrešno citirali?
- Kako da ne. I sigurno mi nije bio poslednji put. M. K. Prevod novog romana Stivena Kinga Ukleta ljubav
Gotovo istovremeno kada i u svetu, u Beogradu je objavljen roman Stivena Kinga 'Vreća kostiju'. Roman 'Vreća kostiju' objavio je 'Alnari buk', u prevodu Ane Grbić. Radnja novog romana Stivena Kinga, 'pisca očaravajuće imaginacije', smeštena je na teritoriju države Mejn, u kojoj glavni junak, pisac Majk Numan pokušava da se otrgne od bola zbog gubitka voljene žene i praznine ekrana svog procesora. Ovaj 'roman o ukletoj ljubavi' zrači kao i neki od Kingovih najnapetijih naslova, 'duhovitim i opsesivnim tonom Kingove moćne mašte' koja čitaoca dovodi u poziciju da 'otkrije mračna mesta svoje svesti', koja, prema sugetiji pisca, nesumnjivo postoje u svakome od nas.
Stiven King je autor više od trideset naslova, među kojima su najpoznatiji 'Isijavanje', 'Zelena milja' i veliki broj priča, na kojima se zasnivaju filmovi nominovani za 'Oskara' kao što su 'Keri' i 'Bekstvo iz Šošenka'. Stiven King živi u državi
