Izvor: Blic, 28.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauk Oskarovih nemira
Nauk Oskarovih nemira
Nedavno su u izdanju Beogradske filharmonije izašli memoari našeg velikog dirigenta Oskara Danona (91) pod imenom 'Ritmovi nemira'. Da se ovaj zbornik dragocenih iskustava ugledao svetlost dana naša javnost i sam Danon imamo da zahvalimo žrtvi riječke novinarke Svjetlane Hribar, kojoj ova danas čestita starina u svojim ranim devedesetim godinama diktirala svoje uspomene, katkada čak i preko telefona. Teše me njene završne reči malog pogovora da joj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vreme provedeno sa Danonon obogatilo i njen vlastiti život.
Svakom strpljivom čitaocu ova knjiga može da obogati saznanja i bude prečica u sticanju iskustava života u umetnosti. Ovi memoari su živ dokaz da i u burnim vremenima koje je nesamohvalisavi Danon proživeo detetom tokom Prvog svetskog rata, kao partizan u Drugom svetskom rtu, kao veliki dirigent internacionalnog iskustva posle svetske klanice i kao svedok današnjih dana mukotrpne tranzicije - mogućno živeti častan život.
Sa šest stotina stranica uspomena koje vrve od hiljade imena s kojim se Oskar sretao, sarađivao i živeo, skrenuo bih na ovo malo prostora na neke stranice iz njegove dragocene umetničke prakse.
Čitamo kako je Danon sačuvao svoje studentske zabeleške iz Praga na partiturama i klavirskim izvodima na kojima su bile upisane primedbe dirigenta za vreme njihovih proba.
Danon svedoči o dnevnom rasporedu legendarnog upravnika Narodnog pozorišta Milana Predića, koji je prvih dana posle Oslobođenja, posle posete radionicama u ranu zoru, redovno razgovarao sa šefovima sektora i uspeo da se prevaziđu antagonizmi između glumaca-partizana i onih koji su igrali za vreme okupacije, te povremeno sa proba čak hapšeni radi saslušanja. Danon priča da su pijanisti Giljelsu na izletu sa jugoslovenskom delegacijom na brod preneli klavir kako bi vežbao svojih obaveznih četiri sata i kako je dozvolio njemu, mladom Danonu, da sluša dok vežba. Itd Itd...
Ovo je samo nekoliko redova kojim želim da otvorim apetit mladim umetnicima da se nadahnu 'ritmovima (Danonovog) nemira'.
Agape
U obavezujućoj kompeticiji, koja simbolički i stvarno ocrtava duh vremena, u društvenoj klimi koja kalkuliše sa sveprisutnom borbom za rejtinge i bespoštednim lovom na gledaoce, domaće medijske kuće orjentisane ka spektakularizaciji stvarnosti, kao vrhunac zabave na javnoj sceni nude sukob, dvoboj ili duel, čime se u najvećoj mogućoj meri potvrđuje Hobsova teza da je 'čovek čoveku vuk'. U konceptu bespoštedne borbe, na šta nas u duhu galopirajuće logike kapitala, postepeno dresiraju mediji, sva su sredstva dozvoljena, od ružnih reči, do uvreda i neistina kojima se učesnici međusobno čašćavaju.
Da nije baš sve u tolikoj meri zahvaćeno pomenutim infektom Interesa, potvrđuje i televizija Studio B, na čijem kanalu već izvesno vreme imamo zadovoljstvo da pored naslova Nivo 23, Dok anđeli spavaju ili Beograd noću, gledamo i emisiju Agape.
Odabravši za svoju emisiju starogrčki termin 'agape', koji u hrišćanskoj tradiciji ima povlašćeno mesto, predstavljajući kategoriju uzajamne ljubavi između Boga i čoveka, voditelj Vladimir Gajšek i domaćin Prof. Dr Vladeta Jerotić, otvorili su novu stranicu u našoj televizijskoj produkciji.
Pravljena u duhu svetle tradicije dijaloga, u njegovom izvornom, antičkom, pa ako hoćete i sokratovskom smislu, ova emisija izborom tema i načinom na koji se razmenjuju misli, ideje i opservacije predstavlja redak primer poštovanja, sa kojim njeni autori tretiraju ne samo svoje goste, već i nas gledaoce.
Daleko od efemernosti dnevne politike, površnih TV ćaskanja ili podilaženja duhu »trendova« zbog kojeg domaći mediji izgledaju kao klonovi jedni drugih, ova emisija elaborira neprolazna pitanja ljudske egzistencije, smisla života i duhovnog usavršavanja.
U maniru učene ali razumljive rasprave, vođene znalački i bez ikakve pretencioznosti, emisija Agape koja pobuđuje sve više interesovanja, možda je najbolji dokaz, da mimo svega u šta nas ostali mediji uveravaju, postoji još jedna vaspitana, uljudna, duhovno radoznala i kulturna Srbija.
