Izvor: Politika, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše muke s rečima
Jedini jednotomni rečnik srpskog jezika posle Vukovog "Rječnika" štampanog u 19. veku konačno je objavljen u izdanju Matice srpske uoči 52. međunarodnog Beogradskog sajma knjiga, održanog prošlog meseca. Svečano je predstavljen početkom protekle nedelje, u Matici srpskoj, a njegovo pojavljivanje ocenjeno je kao istorijski događaj u srpskoj kulturi, na koji se čekalo od 1818. godine, kada je izašlo prvo izdanje Vukov "Rječnika".
Glavni urednik "Rečnika srpskog jezika" je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dr Mato Pižurica, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na predmetima iz oblasti srpskog jezika i lingvistike, i sekretar Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske.
Profesor Pižurica je autor stotinak rasprava, članaka i prikaza iz istorije srpskog narodnog i književnog jezika, iz dijalektologije i lingvističke geografije. Priredio je knjigu Pavla Ivića "Srpskohrvatski dijalekti" i sa grupom drugih autora objavio knjige "Prilozi Pravopisu", "Pravopis srpskoga jezika", zatim školsko izdanje "Pravopisa", kao i njegovu verziju sa podnaslovom "Priručnik za škole", sve u izdanju Matice srpske. Osim toga, napisao je i dela "Govor okoline Kolašina", "Jezik Andrije Zmajevića" i "Ljetopis crkovni Andrije Zmajevića". Dr Mato Pižurica je član Međunarodne komisije Opšteslovenskog lingvističkog atlasa, kao i više odbora SANU (Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Odbor za Rečnik SANU, Odbor za etimologiju, Odbor za onomastiku). Zahvaljujući trudu profesora Pižurice i njegovih kolega i saradnika, pred kulturnom, naučnom i književnom javnošću je rečnik sa oko 80.000 reči, obrađenih savremenim leksikografskim postupkom, akcentovanih i normativno usaglašenih sa važećim pravopisom.
Koliko dugo se radilo na ovom Rečniku?
Od ideje za izradu, do njegovog pojavljivanja prošlo je tridesetak godina, a od započinjanja posla u organizaciji Matice srpske više od petnaest! Ideju za izradu jednotomnika izneo je Mitar Pešikan organima Matice srpske još pre objavljivanja završnog (šestog) toma "Rečnika srpskohrvatskoga književnog jezika", koji je započet kao projekat dveju matica, i tako su urađena prva dva toma, da bi ga završila Matica srpska posle istupanja iz posla Matice hrvatske. Inače, prvi tom izašao je 1967. a šesti 1976. godine. Jednotomnikom je trebalo, kako kaže redaktor Rečnika Miroslav Nikolić u Predgovoru, "popuniti prazninu u nizu: jednotomni rečnik (kakav je ovaj koji je upravo izašao iz štampe) – rečnik srednjeg obima (kakav je pomenuti šestotomnik) – veliki rečnik, tezaurus ("Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU").
Koji su razlozi tako dugog rada na njegovoj pripremi?
Tanka leksikografska tradicija, zauzetost kvalifikovanog kadra drugim poslovima, pre svega u radu na Rečniku SANU, uvek nezaobilazan materijalni momenat, neadekvatno uvažavanje i vrednovanje leksikografskog posla i dr. Zabrana i uništavanje tiraža Rečnika Miloša Moskovljevića (1966. godine), zbog politički nepodobne obrade nekoliko reči, inače skromnog obima i vrednosti, verovatno je obeshrabrila autorske pokušaje.
Ko je sve bio angažovan na njegovoj izradi?
Rečnik je izradio autorski tim iz beogradske leksikografske škole, uglavnom sadašnji ili bivši saradnici Instituta za srpski jezik SANU. Pomenuću ih azbučnim redom: Milica Vujanić, Darinka Gortan-Premk, Milorad Dešić, Rajna Dragićević, Miroslav Nikolić, Ljiljana Nogo, Vasa Pavković, Milica Radović-Tešić, Nikola Ramić, Rada Stijović, Egon Fekete. Rečnik je redigovao i uredio Miroslav Nikolić.
Ko su korisnici ovog Rečnika i u čemu je njegov značaj?
Jednotomni rečnik je knjiga namenjena svima koji srpski govore i pišu, on je i školska i porodična knjiga istovremeno i, naravno, svih onih koji srpski jezik uče ili ga proučavaju.
U kojim intervalima jedan ovakav Rečnik treba obnavljati, proširivati, dopunjavati?
Ne mogu precizno da odgovorim, ali u uslovima modernih tehnologija Rečnik bi se morao pojavljivati, u razumnim intervalima, u novim, dopunjenim i izmenjenim izdanjima. U njima bi se otklonili previdi i greške, uključujući i korektorske, intervenisalo bi se u inventaru (neke reči bi bile isključene a uvele nove), gramatička i ortografska norma bi se uvek aktuelizovale. Nema razloga da naši rečnici standardnoga jezika, kao u nekim drugim jezicima (engleskom na primer), ne budu i uvek aktuelni priručni jezički savetnici.
Kako ste Vi lično doživeli štampanje ovog dela?
Gotovo s nevericom do poslednjeg trenutka, i onda je strah i zebnju zamenilo olakšanje i radost. Nekoliko godina unazad sam nominalno vodio projekat – pisao zahteve za sredstva, tražio načine da se projekat okonča, polagao račune, potpisujući izveštaje, i primao na sebe opravdano nezadovoljstvo javnosti što se rečnik ne pojavljuje.
Ispalo je da je Vukov "Rječnik" na neki način jedini pandan ovom Matičinom "Rečniku srpskoga jezika"?
Imenom i smeštanjem između dveju korica, u jednu knjigu – da. Međutim, što se drugih odlika tiče, bili bismo uspešniji u nabrajanju razlika. Vukov Rječnik iz 1818. godine pre svega je dijalekatski, izraz tradicionalne ruralne kulture. Te odlike je delom prerastao drugim izdanjem iz 1852. godine. Matičin Rečnik je koncipiran kao rečnik standardnoga jezika.
Srpska akademija nauka i umetnosti objavljuje "Rečnik srpskohrvatskog narodnog i književnog jezika". Da li je takav naslov, nakon srpsko-hrvatskog jezičkog raskola, trebalo napustiti?
Srpska akademija nauka i umetnosti ima pozvanije i kvalifikovanije od mene da o tome sude. Prevariću se pa ću reći da je za eventualnu takvu izmenu pravi trenutak mogao biti pre petnaestak godina – sada je to prekasno. Naravno, rečnik te koncepcije ne bi mogao, bez štete po nauku, da se liši celine izvorno štokavskog korpusa.
Koje su osnovne razlike između Rečnika srpskoga jezika Matice srpske i Rečnika SANU?
Razlike su jasne iz njihovih naslova – jedan je narodnog i književnog, a drugi je izbegao, a podrazumeva kvalifikaciju standardni. I naravno – jedan je srpskohrvatski, a drugi srpski.
Jesu li srpski i hrvatski jedan ili dva jezika? Da li naši lingvisti u tom smislu imaju usaglašen stav?
Dvoumim se da li da Vam odgovorim – i jesu i nisu, ili da, i Vi i ja, podsetimo čitaoce na često, u vreme (post)maspoka citiranu Krležinu izjavu u svim tada jednojezičnim republikama: "Da li su hrvatski i srpski jezik jedan ili dva jezika – to je jasno kao dan!". I nagađali bismo, vođeni zdravorazumskom logikom (sada smemo, ali ne i tada) – šta je zapravo on "mudro" rekao? Kada nemam prostora za velika objašnjenja prizovem u pomoć inteligentan iskaz kolege Milorada Radovanovića: "jezičkim raskolom devedesetih godina srpskohrvatski jezik je postao odnosno ostao srpski!". Da Vam ne uskratim odgovor na drugo pitanje. Lično mislim da su u lingvističkom esnafu najbliži pogledi onih koji na javnoj sceni vode bespoštedni rat! Svodi se to na prokletstvo malih razlika! Ništa novo!
Koliko je, i kako je politika uticala na lingvistiku? Koliko Vam to smeta, i kako bi se lingvistika odbranila od tog uticaja?
Uticala je, i utiče. A kako? Svakojako. Ali lakše je nama s njima, nego sa nama samima! Morali bismo mi u lingvističkom esnafu biti solidarniji, složniji, više se međusobno uvažavati i poštovati, kao ljudi na istome poslu i sa sličnim problemima.
Kako ocenjujete razvoj savremene srpske lingvistike?
Nasledili smo velike praznine, kulturološke i civilizacijske pre svega. I zablude – naravno, mada ja ne spadam u one kojima dobro pristaje ono Brane Crnčevića iz njegovih dobrih vremena: "Pre rata nismo ništa imali, pa su onda došli Nemci i sve nam uzeli!". Zajednički srpskohrvatski jezik je imao komplementarne razvojne, naučne i izdavačke centre, na izvestan način i osobene škole, i to se sve za kratko vreme raspalo. Osiromašili jesmo, razbaštinjeni smo na najrazličitije načine. Međutim, na dobrom putu smo da odgovarajućim priručnicima, čak i na najvišem nivou, "pokrijemo" struku.
Rečnik srpskoga jezika je ocenjen kao važan kulturni događaj. Koji je sledeći korak u srpskoj leksikografiji?
Jedan veliki posao je urađen. Međutim, odmah moramo misliti na sledeća, izmenjena i dopunjena izdanja, i kada ocenimo da je pravo vreme – pripremićemo i njegovu elektronsku verziju. Dobili smo osnovu dvojezičnih rečnika i različitih leksikografskih i leksikoloških projekata. Matica je planirala još ranije da naredne godine organizuje stručno-naučni skup: "Perspektive srpske leksikografije na iskustvima jednotomnika".
Nas u Matici čeka rad na pripremi višetomnog rečnika srpskoga jezika, koji bi zamenio sadašnji šestotomni Rečnik Matice srpske, odlagan zbog kašnjenja jednotomnika, kadrovskih i drugih nevolja.
Koliko će Rečnik uticati na obogaćivanje svakodnevnog jezika?
Rečnik pomaže onima koji hoće da uče, ili tačnije – onima koji već podosta znaju, a osećaju da nije suvišno katkad u knjigu zagledati, pa makar bili iz Hercegovine ili Šumadije na primer, gde se "najljepše" i "potpuno pravilno" govori. Na anegdotskom nivou, ali s "pedagoškim" pretenzijama, podsetio bih na razgovor Ive Andrića, vođen u njegovoj radnoj sobi. Na pitanje reportera koje knjige ima na policama nadohvat ruke i u koje najčešće zagleda, on spremno odgovori – rečnike. Da bi bio uverljiv, odmah samoinicijativno objasni: Teško i sporo je pisao "Prokletu avliju", imao je ponekad i muke s nalaženjem pravih reči i onda bi uzeo da prelistava rečnik. I naravno – na tu konkretnu reč nije "nabasao", ali se nje setio!
Kao univerzitetski profesor, kako ocenjujete govor mladih i uticaje kojima su podložni?
Nažalost studentima, i mladim ljudima uopšte, retko se pruža prilika da govore. Priznajem da me ponekad i prijatno iznenade. Samo se plašim da je tih dobrih, upravo sjajnih – sve manje! I to zabrinjava. Uplašio sam se da je prošao rok važenja izjave koju sam ponavljao kada sam u Bolonjsku deklaraciju još manje verovao nego sada (a skeptičan sam naravno i dalje): One najbolje ni mi nećemo uspeti pokvariti!
Da li ste u Rečnik uneli i reči prema rodnoj ravnopravnosti, o kojoj se u poslednje vreme sve više govori? Za muškarca u sudstvu se kaže sudija – kako glasi ženski rod te reči?
Korpus Rečnika je oformljen pre ove najnovije "revolucije" pa se nije ni moglo očekivati da će on u tom smislu biti aktuelan. Znači nema – sudinice. Pre desetak dana bio sam iznenađen dokle može da ide preterivanje kada je telefonskim putem od mene tražena informacija i savet da li su u pravilnik o sistematizaciji radnih mesta obavezni da navode zvanja s poštovanjem rodne ravnopravnosti. Npr. radno mesto: inspektorka i inspektor.
Koliko je uopšte moguće da jezik pravovremeno prati promene u društvu, u komunikaciji, tehnologiji i sl., s čime dolaze i novi predmeti i novi pojmovi?
Redovnim osavremenjavanjima u novim dopunjenim i izmenjenim izdanjima zaostajanja se mogu samo ublažavati. Međutim, ponekad nije loše malo i zakasniti, jer neke reči neće preživeti.
[objavljeno: ]
