Izvor: Večernje novosti, 05.Jan.2014, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Narodna verovanja u jednoj zbirci

KNJIGA „Srpski narodni kalendar za 2014-7522. godinu“, uglednog etnologa Dragomira Antonića (1948) mnogo je više od onoga što bi se naslovom moglo pretpostaviti. Kalendar, naime, predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na dane, sedmice, mesece i godine, a među koricama ovog dela mogu se naći mnoga predanja, istorijske činjenice i zanimljivosti vezane za dane u nedelji i za svaki dan u godini u koju smo kročili. Sve je to, naravno, dato kroz vizuru izuzetnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << znalca koji pritom ume da piše pitko, držeći, na svakoj stranici pažnju čitalaca, bio on vernik ili ne. U uvodu autor daje sažetu hronologiju naših kalendara čiji je stari slovenski naslov - mecoslov - bio dugo uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih postojali su rukopisni kalendari od kojih je sačuvan onaj Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po sadržaju i vremenu nastajanja slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u SANU, Hilandaru i u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mecoslovi štampani u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U venecijanskoj štampariji Dimitrija Teodosijeva štampan je, podseća Antonić, 1765. Slavenosrpski crkveni kalendar, a u Beču je 1783. Zaharije Orfelin obnarodovao svoj „Večni kalendar“, koji se smatra prvim večitim kalendarom u Srba. Zlatno razdoblje za naše izdavače i štampare kalendara počelo je osnivanjem štamparije kod Srba 1831. Osnov svih tadašnjih kalendara bio je svecoslov, odnosno praznici svetaca. Ali osim toga u njima su se nalazile i narodne umotvorine, godine značajnih događaja, pripovetke i pesme onovremenih uglednih pisaca, prevodi književnih i stručnih radova, članci iz istorije, zemljopisa, opisi manastira, misli učenih ljudi... Zbog sveobuhvatnosti stila pisanja i zanimljivosti tema, kalendari su skoro ceo 19. vek bili najpopularnija čitalačka štiva u srpskim domovima. Ističući da se često može čuti primedba o „stalnom nekom crvenom slovu u kalendaru“ ili nekom prazniku kad se ne valja raditi, Dragomir Antonić kaže da su to zablude neupućenih ljudi. Naime, u vreme kada su ljudi poštovali praznike i crvena slova u Srbiji je više od 90 odsto njenih stanovnika živelo na selu. U narodnom kalendaru postoji 118 dana kada se praznuje, a tu su uključene i nedelje. Danas obavezni godišnji odmor uz neradne dane za pojedine crkvene i državne praznike dovodi nas do brojke koja premašuje 150 dana. - Nisu svi dani u sedmici podjednaki; neki su dobri, neki loši, pa se često mogu čuti izrazi: „doći će njemu crni petak“, ili „luda sreda, čestita nedelja“. Prema narodnim verovanjima, svaki dan ime neku sebi svojstvenu osobinu - ističe autor.ČUVARI IDENTITETA Dragomir Antonić se poziva na istraživanja Miloša Novakovića jednog od najboljih znalaca knjige u Srbiji, po čijim je saznanjima, u Srbiji, zaključno sa 1945. štampano ukupno 298 različitih kalendara na srpskom jeziku. Očito je da su kalendari bili svojevrsni čuvari nacionalnog i kulturnog identiteta Srba. Tako je prvi dan u nedelji PONEDELjAK i najsrećniji i zato se za dete koje se tada rodi kaže da će imati mnogo uspeha u životu. Ponedeljkom, međutim, ne valja uzimati i davati pozajmicu, jer se veruje da dug neće biti vraćen i da će pare propasti. Prema verovanju UTORAK nije dobar i ne savetuje se da se ovog dana otpočinje bilo kakav posao. Nije preporučljivo ugovarati ženidbu ili udadbu. Tog dana se i vukovi više čuvaju nesreće nego ostalih dana. O tome svedoči narodna izreka: „Od svega me sačuvala majka, sem od žice devetog utorka“. Ćerka kneza Miloša Petrija pristala je s teškom mukom, tek na očevo izričito naređenje, da u utorak pođe iz Zemuna u Beograd, gde ju je čekao mladoženja. U najnaprednije dane ubraja se SREDA, kada se može otpočinjati posao, kretati na put, a deca rođena tog dana biće napredna i zdrava. U nekim našim krajevima sredu zamišljaju kao sveticu, pa se može čuti i izraz Sveta sreda, kojoj se obično zavetuju bolesnici, pa se nekima čak i pojavljuje da ih izleči. Za ČETVRTAK se obično u narodu kaže: „Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji“. Tim danom se obavljaju pripreme za svadbu, izlazi se u njivu na oranje, a posebno se ceni četvrtak od proleća pa do žetve, od Velikog četvrtka do Spasovdana. Prema narodnom verovanju PETAK je jedan od nesrećnih dana. Tada se na trpezu ne iznosi bilo šta od mleka, da vuci ne bi klali stoku i napadali čobane. Ne češća se zbog glavobolje i zato što kosa od češljanja petkom brzo osedi. Hrišćani poste petkom jer je tog dana Isus Hrist razapet na krst.SADA JE 7.522. GODINA Najstariji kalendar računa vreme od postanka sveta, 1. septembra 5.508. godine pre rođenja Isusa Hrista. Prema tom kalendaru, danas je 7.522. godina. Ovaj kalendar su pored Vizantinaca, Rusa i drugih koristili i Srbi, ali sa izvesnim osobenostima. U našim krajevima SUBOTA se najčešće posvećuje mrtvima kada se obilaze i uređuju grobovi i pale sveće. U istočnoj Srbiji se veruje da tog dana, u ponoć, svi mrtvi izlaze iz grobova i, lelujajući u vazduhu izgovaraju svoje grehe. U ostalim krajevima se misli da tada svi demoni spavaju, odnosno miruju. Prema narodnom verovanju, Bog je dozvolio ženi da baš subotom može da bije muža. U narodu se NEDELjA zamišlja kao duševna ili blaga svetica koju treba svetkovati tako što se oblači svečano odelo i odlazi u crkvu. Tada se ne radi ništa, i odstupanje od toga strogo se kažnjava. Tako u narodnoj pesmi Kraljević Marko „u svetu nedelju“ kreće u lov, a zmija ga zaskoči i krene da davi zato što skrnavi dan velike hrišćanske mučenice; u nekim krajevima se naime, misli da je nedelja kći Svete Petke. Nedelja je i dan kada je Hristos vaskrsao, bez čega ne bi bilo ni hrišćanstva o čemu je u svetim knjigama zapisano: „Da nema vaskrsenja, uzalud bi bila propoved naša, uzalud bi bila vera vaša“. Dajući i niz zanimljivosti, istorijskih činjenica i legendi vezanih za svaki dan 2014, Dragomir Antonić knjigu završava dobronamernim savetom: „Ako vam nove godine ne odgovaraju, pokušajte za promenu nešto i sami da uradite. Za sebe i druge“.

Nastavak na Večernje novosti...