Izvor: Politika, 18.Maj.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najznačajniji Srbijanac posle Drugog svetskog rata

Rapsod celokupne srpske istorije, koji je stvorio malo moravsko čovečanstvo, ličnost u središtu intelektualnih strujanja

Matija Bećković, pesnik: Naš zajednički prijatelj Milovan Đilas, kazao mi je u jednoj prilici da je Dobrica Ćosić najznačajniji Srbijanac posle Drugog svetskog rata. Pošto je to kazao neko pozvaniji od mene da to kaže, meni ne preostaje ništa drugo nego da mu se pridružim, mada mi se čini da sam pomislio, čim sam to čuo, da ću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tu rečenicu citirati ako budem u prilici kao što je ova kad se opraštamo sa Dobricom Ćosićem, velikim epskim pesnikom srpskog naroda i jezika. Ima duboke simbolike i u tome što se njegova smrt poklopila sa najnovijom kataklizmom Srbijice koju je opevao.

Milovan Vitezović, pisac: „Kao što je prvi deo 20. veka pripao Bori Stankoviću, kao što je sredina veka pripala Ivi Andriću i Milošu Crnjanskom, tako su poslednje decenije 20. veka među srpskim romanopiscima pripale Dobrici Ćosiću. On je do ovog časa pisao i bio najveći živi srpski pisac. Delo mu je impresivno, obimom i domašajima. Njegovi romani su najcelovitiji i najuverljiviji prikaz sveobuhvatnog života Srba i njihove sudbine u istoriji i politici druge polovine 19. i celog 20. veka. „Romani su velika galerija nacionalnih tipova koji su najčešće i puni iskazi srpskog mentaliteta. Zato ko hoće da dobro upozna Srbe, upoznaće ih poznavanjem Ćosićevih junaka.

Dragoljub Mićunović, funkcioner DS: Svojim ogromnim književni opusom i dugotrajnim društveno političkim angažmanom Dobrica Ćosić je ostavio neizbrisiv trag u kulturnoj i političkoj istoriji Srbije. Pamtiću ga kao odanog prijatelja i saborca u otporu svakom obliku tiranije.

Vladimir Kecmanović, pisac: Dobrica Ćosić je rapsod celokupne srpske istorije 20. veka i neposredan svedok i akter njenog značajnog dela. Dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok  zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak je razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi ovog stoleća. O tome svedoče njegovi dnevnički zapisi i brojni esejistički tekstovi. O tome govori pozitivan odjek koji je njegova reč imala u širokoj javnosti, ali i paranoidna pomama s kojom su politički protivnici dočekivali svaku njegovu reč. Ćosićevo delo nastavlja da živi i posle njegovog odlaska, i činjenica da ga više neće biti među nama doprineće da ono bude čitano sa manje ostrašćenosti. Onima koji su Dobricu poznavali, međutim, to nije uteha, jer će ostati bez žive reči čoveka koji je spajao vekove.

Marko Nedić, književni kritičar: Iz srpske književnosti i kulture otišao je pisac koji je svojim monumentalnim proznim delom obeležio drugu polovinu 20. i prvu deceniju 21. veka. Značaj Dobrice Ćosića mora se zato prvenstveno sagledavati u književnoevolutivnom kontekstu. Politički kontekst, u kojem je takođe sagledavano, naneo je veliku štetu objektivnom ocenjivanju njegovih romanesknih ostvarenja i njihovom značaju za razvoj srpske književnosti druge polovine prošlog veka. Ne sme se zaboraviti da je on, zajedno sa Oskarom Davičom i Antonijem Isakovićem, pripadao prvoj produktivnoj modernističkoj struji srpske književnosti posle Drugog svetskog rata, da je bio jedan od pokretača moderno orijentisanog časopisa Delo, u kojem je potvrđena snaga novog književnog izraza, da se izvorno zalagao za demokratske odnose u kulturi i društvu. Ako će od celokupne srpske književnosti druge polovine 20. veka za buduće čitaoce ostati romani koji svojom sadržinom i intelektualnom doslednošću svedoče o duhu istorijske i kulturne epohe u kojoj su napisani, to će svakako biti i romani Dobrice Ćosića. Malo koja evropska književnost je imala tako značajnog pisca koji je bio autentični svedok ne samo književne i kulturne nego i čitave društvene epohe u kojoj je živeo i stvarao.

Boris Tadić, predsednik NDS: Dobrica Ćosić je bio mislilac našeg vremena i mislilac čitave epohe. U teškim vremenima borbe za demokratiju, zaštitu ljudskih prava, otpora titoizmu i diktaturi preuzeo je na sebe ulogu kritičkog intelektualca birajući sudar, a ne idilu sa državom. Bio je to njegov izbor koji je podrazumevao progon, uvrede, pretnje i ponižavanja. U burnim političkim i intelektualnim sukobima bivao je često usamljen, a često je usamljenost bila i njegov izbor. Koliko god bile osporavane neke njegove ideje, vrednost Ćosićevog  dela i njegov doprinos razvoju demokratije u Srbiji su nesporni. Politička aktivnost Dobrice Ćosića je primer angažovanja intelektualca, čiji zadatak je da u teškim vremenima brani svoj stav, konfrontira se nepravdi i sili i kaže kojim putem dalje.  Takva vrsta društvene odgovornosti i intelektualnog angažmana, nažalost, danas nedostaje. Ne samo u Srbiji. U zajedničkoj borbi za osnovne principe demokratije i ljudske slobode Dobrica Ćosić i moj otac izgradili su najbliže prijateljstvo. Imao sam  priviligiju da odrastem uz njihove razgovore, a moji razgovori sa njim su bili neprocenjivi i onda kada me je oštro kritikovao i kada se nismo slagali. 

Živadin Mitrović, novinar: Vest o smrti velikog pisca veoma me ožalostila. Dogodila se, u nevreme, kad je zemlju pritisla velika nesreća što tugu dodatno pojačava. Bio je veliki hroničar nesreća koje su zadesile ovaj narod u 20. veku, a to je nadahnuto uobličio u svojim delima, naročito u trotomnom romanu „Vreme smrti”. Ratnik, narodni poslanik, disident, pisac, predsednik SR Jugoslavije, čovek i mislilac svoga doba. Upoznao sam ga kao student u mom selu, udaljenom jedva desetak kilometara od Velike Drenove. Sretali smo se posle toga u različitim prilikama. Najduže u Parizu, dok je boravio skupljajući građu za poslednje troknjižje „Vernik”, „Grešnik”, „Otpadnik”. U zavičaju smo se ponovo sretali, retko je dolazio, dva ili tri puta tokom devedesetih. Tada je, gotovo slikarski, opisivao događaje s kraja 1941. godine. Sa žaljenjem se prisećam našeg dogovora da ja vozim kroz Srbiju preko Mladenovca i Kragujevca do Velike Drenove, a on da priča. Njegov otpor prema mikrofonu učinio je da na taj put ne odemo. Uradio je i napisao mnogo, svojim delom i činjenjem obeležio je drugu polovinu dvadesetog veka. Nadam se da će i zavičaj umeti da mu se oduži.

Latinka Perović, istoričar: Dobrica Ćosić spada u ljude koji su obeležili istoriju Srbije u drugoj polovini 20. veka i kao pisac i kao nacionalni ideolog. U obe uloge imao je veliki uticaj. Bio je ličnost u središtu intelektualnih strujanja. Povezivao je grupe okupljenih 1945. oko lista „Mladi borac”, čiji je bio urednik, a iz kojeg su izašli mnogi umetnici, naučnici, ljudi od ogromnog uticaja na javni život, sa grupom koja se 60-ih godina stvorila oko časopisa „Praksis”. Ćosić spada u ljude koji su najduže pisali u srpskom jeziku. Prve radove objavio je 1939. u srednjoškolskim listovima u unutrašnjosti. Mnogo je protivrečnih stvari u tako dugom životu i pisanju, i smrt nije trenutak da se ta pitanja otvore. Verujem da će ona biti osvetljena u proučavanju njegovog života i njegovog pisanog dela.

Trivo Inđić, sociolog: U ljudskom veku Dobrice Ćosića sabrano je čitavo jedno stoleće srpske istorije, politike i kulture, u kome je kao pisac, nemirni savremenik i mislilac radio, ratovao i sagoreo u tom zaletu za ostvarenjem viših ciljeva slobode, istine i ljudskosti onako intenzivno kao što su to pre njega činili Svetozar Marković, Skerlić, Dimitrije Mitrinović, vojvoda Mišić i toliki drugi. Nije on bio samo svedok uspona i padova svoga vremena, u čijim se istorijskim romanima utemeljuje moderni identitet srpskog naroda, već opasan protivnik, prevratnik i metežnik svakog onog poretka koji se u Srbiji (a i u njegovoj Jugoslaviji) želeo da nametne sredstvima i ciljevima tuđih poretku slobode. Prokazivao je tiraniju, levu ili desnu, jednoumlje i svaku opresiju u ime lepše budućnosti, gde mu je protivnik bio i Josip Broz, nekadašnji vrhovni komandant iz partizanskih vremena drugog svetskog rata. Učinio je za svoj narod sve što je trebalo, pa i više nego što to možemo danas sagledati, a u tome su ga pratili ne samo njegovi brojni saborci, u luku od hilandarskih kelija do radikalnih levičara Praksis grupe, već i laži i kletve dežurnih plaćenika antisrpskih interesa. Imao je karaktera i zato imao i protivnika. Širio je dobrotu i trpeljivost oko sebe, pamet i ljudskost, svestan i svojih zabluda i sumnji u ono što je radio, ali nikad nije izbegao da u svom narodu prepozna ono što ga čini velikim, kao i ono što ga vodi u zla i stranputice.

Đorđije Vuković, profesor: Ćosić se celoga života zauzimao za stvari koje je smatrao bitnim i pritom nailazio na otpore koji su njegovim uverenjima davali posebni značaj. Njegova uverenja bila su humanistička i rodoljubiva, i uvek su se doticala osnovnih pitanja našeg društvenog i nacionalnog života. Njegovi romani se u većem ili manjem stepenu ukrštaju sa njegovim ideološkim stavovima i daju nam uvid u mnoga pitanja kojima se Ćosić bavio. Kao romanopisac on je pokazao Srbiju koja je vodila ideološke borbe i uvek se suočavala sa pitanjima svog opstanka.

Jagoš Đuretić, izdavač: Iako je Dobrica Ćosić umro u 93. godini, i iako sam znao da je često poboljevao poslednjih godina, vest o njegovoj smrti sam primio ne samo s velikom tugom, nego i s velikim iznenađenjem. Uporno odupiranje svakovrsnim preprekama i pritiscima, raznim vidovima neslobode, neistine, nepravde, moralnog propadanja, nejednakosti među ljudima i narodima, pomišljam, možda je najupadljivija konstanta u životnim borbama Dobrice Ćosića. O tome svedoče njegova dela neprolazne vrednosti i njegova prebogata životna biografija kao i mnogi njegovi saborci i prijatelji na tom putu prepunom iskušenja. Niko nije, kao Dobrica Ćosić, poznavao kako Srbija diše i zašto tako diše. Stoga se njegove knjige nalaze u svim srpskim domovima kao obavezno „štivo” koje generacije međusobno nasleđuju i preuzimaju. Čitav narod je njegov verni čitalac, pa nije ni čudo što se ljudi s njim identifikuju, doživljavajući ga kao svoj govorni organ, bez obzira što mu je često sipao u lice i veoma gorke istine. Jedino je iz te identifikacije moguće razumeti nespornu istinu da je Dobrica Ćosić bio, u političkom i kulturološkom smislu, najuticajnija ličnost druge polovine 20. veka, pa i do same njegove smrti. Za mnoge ljude sa domaće i strane političke i kulturne scene bio je čovek čije se mišljenje mora čuti, i od kog se eventualno mora pribaviti podrška pre lansiranja bilo kakvog svog programa.

M. Đ. – M. S.

----------------------------------------------

Saučešće predsednika Nikolića

Predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić uputio je telegram saučešća porodici Dobrice Ćosića.

U telegramu predsednika Nikolića se navodi:

„Draga naša Ana,

Vaša porodica ostala je bez ljubavi i podrške oca i dede, srpska književnost bez jednog od svojih simbola dvadesetog veka, a svako od nas bez mislioca čija kritička reč se uvažavala i čula.

Svu Vašu tugu iskreno dele sa Vama,

Tomislav i Dragica Nikolić sa porodicom.”

objavljeno: 19.05.2014.

Nastavak na Politika...