Izvor: B92, 09.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolje od mene
"Sve ukupno što čovek radi samo je priprema da se doživi ljubav"
(Isidora Sekulić)
Na nedavno održanom festivalu novog španskog filma „Španski metar 2009 " prikazan je i film „Najbolje od mene" mlade režiserke Roser Agilar (1971) kojoj je ovo prvi film.
U programu festivala u najavi ovog ostvarenja i njegovog kratkog sadržaja moglo se pročitati:
„Rakel odmalena nije razumela zašto svi na radiju,t eleviziji, u filmovima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i pesmama neprestano govore i pevaju o ljubavi. I brinula se da li će kada odraste naći pravu ljubav i šta će joj se dogoditi ako je ne nađe. A onda je upoznala Tomasa, vrhunskog sportistu koji se spremao za Olimpijske igre i pomislila da je to ono pravo."
Dakle, od onih koji su pogledali ovaj film stići će i priznanje da se ovaj uvod i nije mogao direktno prepoznati već je više pomogao da se bolje shvati glavna junakinja.
A ona već od prvih kadrova filma u intimnim trenucima sa mladićem traži od njega da budu iskreni jedno prema drugome, do kraja, i da ako jedno od njih dvoje prestane da voli ono drugo to i otvoreno kažu i da ne dozvole da im veza ne uspe i eventualno se okonča na način kao što to već ume da bude slučaj kod većine parova....
Ona je zaposlena u jednoj radio stanici gde joj društvo pravi tonski radnik mladić koji gaji neskrivene simpatije prema njoj mada ona ostaje dosledna u vernosti svom „draganu" koji za razliku od nje sebi ipak dopušta povremene avanture i sa drugom devojkom dajući istoj do znanja da ne očekuje nešto više jer on eto ipak ima devojku koju voli.
Prelomni trenutak u filmu je njegova povreda na treningu kada mu ubrzo u bolnici dijagnostikuju oštećenje jetre i potrebu doniranja, koja ostaje neizvesna kao i njegov dalji život.
Uprkos saznanju za njegove izlete ona ostaje rešena da mu donira deo svoje zdrave i prilično velike jetre čemu se on u početku protivi jer ako će da bude pošten prema sebi nalazi da je nije dostojan i vredan pogotovo te žrtve koju je ona spremna za njega podneti.
I tu na prilično dirljiv i uverljiv način upoznajemo njenu čistu, iskrenu i bezgraničnu ljubav koja je u ničemu ne može pokolebati i snaga vere u nju daje joj snagu za sve prepreke na tom putu.
Bilo bi lepo pogledati ovaj film i dalje ne otkrivati njegov sadržaj, ali teško da će se ovaj film "otkupljivati" pa preostaje reći ono što treba da bi se zaokružila priča.
Nakon uspešnog operativnog zahvata oboje se uspešno oporavljaju i dok on dobija novu snagu, volju i želju za životom nju vidimo emocionalno gotovo opustošenu i praznu koja svoj dalji život više ne vidi sa Tomasom. On se razumljivo oseća i dužnim poziva je da nastave zajednički život što njoj postaje nezamislivo.On je pita kako može da ga odbija sad kad on nosi u sebi deo nje i to onaj najbolji deo nje ona mu odgovara da to nije najbolji deo nje već da je najbolji deo nje, njen život.
Kada sam poželeo, kao jedan potencijalni „Tomas" jednoj ovdašnjoj potencijalnoj „Rakel", preporučiti ovaj film, zanimalo ju je isključivo da li film ima srećan kraj !?!
Moj odgovor je glasio:
„Teško je reći nešto o kraju jer ga onakvog na kakav smo navikli nema. U svakom slučaju daje prostora nekom optimizmu i nekoj nadi i kao da upućuje gledaocu poziv da upravo u svom životu, a podstaknut ovom pričom, na „terenu" d eto neki svoj doprinos svojim primerom, tom mogućem najlepšem kraju."
