Izvor: Večernje novosti, 02.Jan.2013, 22:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najbolje iz 2012.godine

SLIKE NAŠEG ŽIVOTA Piše: Borislav Anđelić * “KLIP”, Maja Miloš * “SMRT ČOVEKA NA BALKANU”, Miroslav Momčilović * “KAD SVANE DAN”, Goran Paskaljević * “USTANIČKA ULICA”, Miroslav Terzić * “DR REJ I ĐAVOLI”, Dinko Tucaković OHRABRENjE koje je dobila naša filmska industrija u vidu konačnog Zakona o kinematografiji, praćeno finansijskom pomoći Ministarstva kulture i uz saradnju Filmskog centra Srbije, kao i Sekretarijata za kulturu Beograda, rezultiralo je daljim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rastom srpske filmske produkcije u 2012. Domaći autori ponudili su u protekloj godini čak 15 igranih i nekoliko dugometražnih dokumentarnih filmova, što je značajan rezultat, bez obzira na to što su neki projekti bili započeti prethodnih godina. Ovaj pomak ka većoj komunikativnosti, u vidu zapaženog rasta produkcije, nažalost, bremenit je uočljivom senkom finansijskih problema (nažalost, u protekloj godini “do daljeg” Sekretarijat za kulturu je već ukinuo svoj konkurs podrške novim projektima) koji se nadvijaju nad našom filmskom industrijom, čije ćemo “gorke” plodove moći da rezimiramo tek na kraju 2013. godine. Ponuđeni filmovi, bez obzira na njihove kreativne domete, ponudili su veoma disperzivnu sliku našeg savremenog života. Filmovi se bave istorijom, senkama prošlosti, govore o pojedincima, o porodici u kontekstu socijale urbanih i seoskih sredina, čime na upečatljiv način tvore svojevrstan mikroprostor Srbije danas. Debitantski film “Klip” Maje Miloš izazovnom provokativnošću i smelim autorskim pristupom u tretiranju problema svoje mlade junakinje, u izvrsnom tumačenju Isidore Simijonović, svakako je u pozitivnom smislu obeležio proteklu godinu. Trijumf ovog filma na uglednom festivalu u Roterdamu, bio je uvod u niz priznanja ovom ostvarenju na mnogobrojnim manifestacijama u svetu. Renomirani autor srednje generacije Miroslav Momčilović filmom “Smrt čoveka na Balkanu”, snimljenim u jednom kadru, nastavio je svoj zapažen ironično-cinični pristup pogleda na savremenu srpsku stvarnost. Za razliku od nekih drugih autora, njegova banalizacija srpske svakodnevice ne insistira na agresiji, nasilju i političkim konotacijama, nego užasu koja sama ta banalizacija života čini za sve nas. Tmurne senke prošlosti, nekih davnih i nekih skorašnjih dešavanja u našoj istoriji, sa kojima se moramo suočiti u vidu isceljenja bolnih rana, prisutne su u filmovima “Kad svane dan” renomiranog reditelja Gorana Paskaljevića i “Ustanička ulica” debitanta Miroslava Terzića. O prošlosti, ali nekadašnje jugoslovenske kinematografije, “Avale filma” i prisustvu, na ovim prostorima, legendarnog američkog autora Nikolasa Reja, zanimljivo govore “Dr Rej i đavoli”, povratnika u redove reditelja dugometražnog igranog filma Dinka Tucakovića. * * * * * KLASIKA U NOVOM ČITANjUPiše: Aleksandra Glovacki * F. G. Lorka: “Krvave svadbe”, Miloš Lolić, Folksteatar Minhen * A. P. Čehov: “Profil Vanja”, Žanko Tomić, SKC Novi Sad * E. F. Horvat: “Priče iz Bečke šume”, Iva Milošević, SNP * Oliver Frljić: “Zoran Đinđić”, Oliver Frljić, Atelje 212 * Doruntina Baša: “Prst”, Ana Tomović, Bitef teatar NAJBOLjU predstavu prošle godine nam je, po ovom izboru, Bitef doneo. Reč je, dakako, o “Krvavim svadbama” u režiji Miloša Lolića, i izvođenju minhenskog Folksteatra. Lorkina poetska tragedija rasterećena je od anahronih odrednica, lišena patetike. Ostalo je pesnikovo precizno određenje i duboko zahvatanje u likove, kao i odnos prema strasti, a skučeni svet Lorkinih aktera, omeđen geografijom malenog sela, proširen je na univerzum bez ograničenja. Još jedno klasično delo u savremenom čitanju ulazi u ovaj izbor najboljih: Čehovljev “Ujka Vanja”, u režiji Žanka Tomića, koprodukcija je novosadskog SKC-a i grupe “Jorik”. Iako vizuelno iznenađujuće drugačija, režija suštinski nije u raskoraku sa piscem, već sa uobičajenim interpretacijama pisca; ne zasniva se na sentimentalnim umišljajima o tome kako je pre sto godina izgledalo u mitskim predelima literarne duhovnosti, ali ne odlazi ni u drugu krajnost, u makabričnu grotesku. “Profil: Vanja”, naziv pod kojim se igra, staje u red retkih ostvarenja u kojima je Čehov naš savremenik, a u svojoj osnovi zadržava sve osobine autorovog pogleda na svet. Drugačiju, ali jednako uspelu teatarsku subverziju čini Iva Milošević u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu sa “Pričama iz Bečke šume” Edena fon Horvata. Svet nadolazećeg fašizma umiven je, ušminkan, vizuelno idiličan, primamljiv kao licitarski kolač, a izvrnut iznutra jednako beživotan, bezukusan i bezvredan po svoje nosioce. Kada je o savremenim tekstovima reč, Oliver Frljić je sa dve predstave uzburkao duhove: “Mrzim istinu”, kojom se obrušava na samu srž društva, na porodicu, iskoristivši za to sopstvenu; i “Zoran Đinđić”, kojom direktno stavlja prst u oko svakome u gledalištu. Bitef teatar konsekventno nastavlja sa predstavama misionarski društveno angažovanim. “Izopačeni” Martina Šermana u režiji Andreja Nosova su istorijski datum, jer je jedna muška ljubav, sa nekoliko erotskih scena, usred Beograda ispričana i prihvaćena. I kao šlag na torti, premijera na samom kraju decembra, “Prst”, mlade kosovske spisateljice Doruntine Baše, u maestralnoj režiji Ane Tomović i jednako dobrom izvođenju Jasne Đuričić i Milice Stefanović. ZATVORENI MUZEJI I PUČ UMETNIKAPiše: Vasilije Sujić * MOMČILO ANTONOVIĆ, galerija “107” * MIROSLAV ARSIĆ, galerije GK i ULUS * DUŠAN MIKONjIĆ, galerija “Beograd” * BOŽICA RAĐENOVIĆ, galerija KCB * MILICA ŠUJICA, galerija “Progres” PRE nekoliko decenija najavljena je smrt umetnosti, ali stvar nije stigla dalje od samrtnog časa. Okupili su se mešetari raznih boja koji čekaju da preuzmu stvari. I tu se stalo. Osim nekih mucavih pokušaja, stanje se ne menja. Takva su vremena trećeg milenijuma. Poznato je da svako umiranje nosi klicu novog buđenja i ponovnog bujanja. Ta se klica, u opštem haosu, negde zagubila. Odrazilo se to na dnevnu galerijsku izlagačku praksu.Ono što je privlačilo pažnju ove, kao i prošlih godina, bile su izložbe muzejskog tipa. Tumačenje je - toliki interes je zato što su zatvoreni Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. To jedno sa drugim nema veze. Uvek je postojao izuzetan interes za istorijsko-kritičke izložbe i u muzejima i izvan njih. Protekle godine održano je nekoliko studijskih izložbi u galeriji Doma Vojske Srbije. Priredile su ih Spomen-zbirka Pavla Beljanskog iz Novog Sada i galerija “Sava Šumanović” iz Šida, zatim retrospektivni zahvati - Ljubica Sokić i Petar Omčikus u galeriji SANU. Najneprijatnije je, ipak, da likovnu 2012. godinu obeležava puč u ULUS-u. Neki su rešili da preuzmu vlast u Udruženju i, da ne pričam - bilo je tu svačega. Stvari još nisu rešene, ali je zanimljiv povod za prevrat koji još traje - preuzimanje vlasti na silu. Nisu likovnjaci jedini kod kojih je protekle godine došlo do talasanja - isto se dogodilo, ali na drugi način, sa umetnicima Ateljea 212. Čini se - to je umetnički trend protekle godine koji će se nastaviti i u budućnosti. Takva su vremena. Ipak su godinu, po mom mišljenju, obeležile izložbe Dušana Mikonjića, Božice Rađenović, Momčila Antonovića, Miroslava Arsića i Milice Šujice. Događaj godine je svakako monografija Srete Bošnjaka: “Mile Grozdanić, Psihologija simboličkih formi”. Istoričar umetnosti je preduzeo nešto što do sada nije bilo uobičajeno: pratio je iz dana u dan razvijanje ciklusa slika koje je stvarao Grozdanić. Bio je prisutan u Grozdanićevom ateljeu od prvih poteza i pomno beležio šta umetnik radi. Nije se mešao u stvaranje, već je brižljivo pratio nastanak svake crte, definisanje svakog elementa, nanošenje boje i apliciranje dodatnog materijala. Posmatrao je rađanje slike i njenog likovnog simboličkog sistema. Hvatao je nedoumice umetnika pred nekim rešenjima i sve to preneo u knjigu “Psihologija simboličkih formi”, ilustrovanu reprodukcijama Grozdanićevog ciklusa. Tokom ovih seansi tekao je i “laki razgovor” koji je razjašnjavao pojedine zahvate. Zanimljivost predstavlja da će slike ovog ciklusa tek biti izložene. Knjiga će, u to sam siguran, zauzeti izuzetno mesto i po svom pristupu, ali i po likovnoj opremi i otvoriti nove puteve razmišljanja.

Nastavak na Večernje novosti...