Izvor: Blic, 12.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sreću se ne čeka
Na sreću se ne čeka
Šta jedna filmska zvezda i pisac imaju zajednicko? Na prvi pogled, ništa. Ali izmedu Nikol Kidman i Majkla Kaningama ipak postoji neka veza: naime, oboje su se usudili da portretišu Virdžiniju Vulf i za svoja umeća dobili priznanja. Kaningam 'Pulicerovu nagradu' za roman 'Sati', a Kidmanova 'Oskara' za jednu od glavnih uloga u filmskoj adaptaciji istog. Razgovor koji sledi vođen je upravo između ovo dvoje izuzetnih umetnika.
Nikol Kidman >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvi put sam upoznao u šminkernici na snimanju 'Sati'. Verovatno postoji pregršt smrtonosno lepih i glamuroznih filmskih zvezda koje umeju strastveno i pametno da pričaju o velikim ikonama engleske književnosti; ja jednostavno nisam razgovarao ni sa jednom od njih osim sa Kidmanovom. Ne poznajem, međutim, mnogo zvezda koje bi prihvatile tako rizičnu i tešku ulogu ili koje bi dozvolile da im se izgled promeni do neprepoznatljivosti. Kada je izašla iz šminkernice toga dana u Londonu, sa perikom i protezom od veštačkog nosa, nije bila toliko ružna koliko drugačije lepa. Bila je pomalo stroga, kraljevskog držanja. Videvši je tako prerušenu, setio sam se Skota F. Ficdžeralda, koji je jednom pisao o nekoj ženi koja je nosila 'previše vatreno-crvenog ruža... ali je sijala kroz njega poput zvezde'. Kidmanova nije toliko sijala kroz svoja 'pomagala', koliko je njima podarila sopstveni sjaj. Odmah sam znao da će biti izvanredna Virdžinija Vulf.
Kaningam: Scena davljenja u reci, koja otvara film, bila je strahovito teška za pisanje a pretpostavljam da je ništa lakše nije bilo ni odglumiti.
Kidman: U pravu ste. Ulaženje u reku je bilo prilicno... uznemiravajuce. Uz to, i sama sam bila u stanju uma koje nije bilo sasvim stabilno. Nije da sam bila samoubilacki nastrojena, ali sam mnogo razmišljala o tome šta bi trebalo da te dovede do tačke u kojoj bi odlučio da oduzmeš sopstveni život.
Kaningam: Judora Velti, velika spisateljica, jednom je kazala da možeš da pišeš o svakoj situaciji koju zamisliš, ali ne možeš da pišeš o emotivnom stanju koje prethodno nisi iskusio.
Kidman: Živa istina. I mislim da to ne možeš ni da odglumiš. Možeš da probaš da ga isfoliraš, uz pomoć režije i dobre montaže, ali mislim da publika to provali, da oseti kada je prevarena.
Kaningam: Upravo zato mislim da ste potpuno 'uhvatili' Virdžiniju Vulf. Njenu težinu, dubinu i mracni stranu njene licnosti, a u isto vreme i njenu živost.
Kidman: Ona je bila vrlo nestašna i vragolasta. Dok sam se spremala za ulogu, prosto sam se zaljubila u nju. Svoj deo sam snimila za pet nedelja i sam rad je bio izuzetno žestok. Sve vreme sam, u suštini, pokušavala da budem Virdžinija Vulf. Živela sam sama u jednoj kolibici. I to nije bio moj izbor, u smislu da sad treba da se poptuno udubim u Metod. Jednostavno, ona je neko ko je postojao na ovom svetu i da bih pronašla njenu suštinu morala sam da je proživim. I tako sam je živela. Psihološki sam boravila u jednom sasvim drugom carstvu.
Sa druge strane, Virdžinija mi je mnogo pomogla. Ponekad se pitam da li svesno sami biramo likove ili oni izaberu nas, ušetajuci u naše živote u pravom trenutku. Virdžinija mi je podarila mnogo toga. Na isti način na koji su mu Henri Džejms i Džejn Kempion, u 'Portretu jedne ledi', dali Izabel Arčer onda kada mi je ona bila potrebna.
Kaningam: Zbog svojih uloga ste ucili da svirate Šopena, pricate na ruskom, cak i da imitirate Virdžinijin rukopis iako je ona bila desnoruka a vi pišete levom rukom. Kazali ste jednom da se ne plašite učenja. Možete li nam reći šta ste naučili o životu u protekle dve godine?
Kidman: Nakon određenih godina koje ostavili iza sebe, čovek vremenom dođe do tačke kada kaže - Okej, ovo je moj put. U 'Satima' postoji divna rečenica u kojoj lik Meril Strip kaže: 'Mislila sa da je to bio početak sreće, ali nije; upravo je to bila sreća.'
Život je ispunjen malim radostima i velikom tugom, širokim spektrom emocija. Ako čekate da budete srećni, to se nikada neće destiti. Nažalost, tu mudrost naučite tek s godinama, ponekad isuviše kasno. M.K.
