Izvor: BKTV News, 11.Jul.2017, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan napustio nas jedan od najvećih pisaca na našim prostorima: Samo dobro ostaje skriveno, govorio je Selimović
Moral je zamisao, a život je ono što biva, govorio je Mehmed Meša Selimović, istaknuti jugoslovenski pisac i od najznačajnijih u novijoj istoriji, koji je preminuo na današnji dan u Beogradu 1982. godine.
Selimović je rođen 26. aprila 1910. godine u Tuzli, a stvarao je u drugoj polovini 20. veka. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u rodnom gradu, a 1930. je upisao srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1934. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << godine, a kao profesor Građanske škole radio je od 1935. do 1941. godine. Za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli postavljen je 1936. godine.
Uhapšen je u Tuzli s Narodnooslobodilačkim pokretom u Drugom svetskom ratu, a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, a kasnije je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda. U Beograd dolazi 1944., gde obavlja značajne političke i kulturne funkcije. Posle samo tri godine odselio se u Sarajevo gde je radio kao profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor "Bosna-filma", direktor drame Narodnog pozorišta i glavni urednik IP "Svjetlost".
U Beograd se vraća kao penzioner 1971. godine, gde je bio redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Dela Meše Selimovića
Prvu knjigu, zbirku pripovedaka "Prva četa", s temom iz NOB-a objavio je 1950. godine. Potom objavljuje roman "Tišine" 1961., a ubrzo slede i zbirka pripovedaka "Tuđa zemlja" 1962. i kratki poetski roman "Magla i mjesečina" 1965. godine.
"Derviš i smrt", jedno od njegovih najpoznatijih dela objavio je 1966. godine. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo često obračunavao sa političkim osuđenicima. I sam Mešin brat je bio na Golom otoku, što je bio dodatni motiv. Knjigu je posvetio supruzi Darki, koja mu je celi život bila verni pratilac, prijatelj i podrška. Pisci iz Bosne i Hercegovine predložili su da se Meša ovim romanom kandiduje za Nobelovu nagradu za književnost.
Roman "Tvrđava" objavio je 1970. Kao i prethodni roman, i "Tvrđava" je ispunjena verom u ljubav, koja je shvaćena kao most što spaja ljude, bez obzira na različitost uverenja, civilizacije i ideologiju.
Nakon romana "Ostrvo", koji je objavio 1974., a koji obrađuje teme iz savremenog života, slede dela "Djevojka crvene kose", "Pisci, mišljenja i razgovori", "Za i protiv Vuka", "Krug" i autobiografsko delo "Sjećanja". U "Sjećanjima" njemu Selimović opisuje mnoge važne događaje i ličnosti koje su na njegov život uticale i ostavile neizbrisiv trag.
Za svoja dela dobio je mnogobrojne nagrade, od kojih su najznačajnije NIN-ova nagrada (1967), GORANOVA nagrada (1967), Njegoševa nagrada (1967), potom Dvadesetsedmojulska SRBiH i nagrada AVNOJ-a.
Bio je biran za predsednika Saveza književnika Jugoslavije, bio je počasni doktor Sarajevskog univerziteta 1971. i redovni član ANUBiH i SANU.
Nacionalna pripadnost
Kada je u pitanju nacionalna pripadnost ovog velikog pisca, Dobrica Ćosić je u svojoj knjizi "Prijatelji" preneo deo testimentalnog pisma Meše Selimovića Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976.
"Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredelilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo s njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije "Srpska književnost u sto knjiga", koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom.
Njegovi bliži preci su iz Bileće, a poreklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića.
Spisak dela
Spomenik Meši Selimoviću i slikaru Ismetu Mujezinoviću, u Tuzli. Uvrijeđeni čovjek (1947) Prva četa (1950) Tuđa zemlja (1957) Noć i jutra (filmski scenario) (1958) Tišine (1961) Magla i mjesečina (1965) Eseji i ogledi (1966) Derviš i smrt (1966) Za i protiv Vuka (1967) Tvrđava (1970) Ostrvo (1974) Krug (1983)
Citati i izreke Meše Selimovića
Nesreća je kao vatra, istopi sve osim zlata.
Čovek doduše najčešće govori radi sebe, ali mora da oseti odjek svojih reči.
Kad ubijaju bez krivice, možda i puštaju bez opravdanja.
Samo Bog zna svačiju krivicu. Ljudi ne znaju.
Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav. Bolje je otići.
Uvek svi znaju za nesreću i zlo, samo dobro ostaje skriveno.
Razuman se hrani da živi, a lud živi samo da se hrani i goji.
Čovek se navikne na svaki smrad.
Čovekova nada je jača od iskustva, ne može je pokolebati tuđi neuspeh.
U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladaju?
Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo ni jedno živo biće.
Više je štete naneseno životu zbog sprečavanja greha, nego zbog greha.
Moral je zamisao, a život je ono što biva.
Za laž za koju se ne zna, kojom se nesvesno vara, niko nije kriv.
Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.
Kad vidiš da mlad čovek stremi u nebo, uhvati ga za nogu i svuci na zemlju.
Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.
Naši ljudi žive mirno, a stradaju naglo.
.jpg)
