Izvor: TvojPortal.com, 20.Jul.2012, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NE NADAJTE SE IZBAVLJENJU OD KNJIGA
Razgovor dva umna sabesednika
Dva umna naša savremenika vodila su intersantan razgovor .Njima je, a možda i još ponekom ,dovoljno bilo samo to. Većini nije . Tako je nastalo delo „Ne nadajte se da ćete se izbaviti od knjiga „( This is Not the End of Book, Harvill Secker, 2011).Sabesednici su odveć poznati da bi ono što su na tih 322 strane rekli jedan drugom o sudbini knjige koja je neodvojiva od sudbine svakog od nas , moglo izazvati ikakve sumnje u pogledu daleskosežnosti njihovog >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << umovanja .
A umeo je ko i da umuje , „nameri se junak na junaka našeg doba „ :Umberto Eko, ( 1932.) profesor –filolog, semiotičar,romanopisac, esejista, jednom rečju-renesansi format našeg savremenika;Žan Klod Karjer ( Jean Claude Carriere, 1931) scenarista, dramski pisac, esejista ,kolecionar retkih knjiga.A da ne bi bilo nikakve sumnje u ono o čemu će sabesednici divaniti, a što će u knjizi biti naštampano, u predgovoru se ovako karakteriše dijalog koji će uslediti :“Karjer i Eko se prepuštaju blistavoj improvizaciji na temu čovečjeg pamćenja „.
Zadovoljstvo čitanja kao takvog, a ne problem
Počinju razgovore o aktuelnim pitanjima, ali se na njima ne zadržavaju duže, nego odmah prelaze na probleme, ili ,bolje reći ,na zadovoljstvo čitanja uopšte.
Prva tačka njihovog dnevnog reda na temu „čitanje kao takvo“je :da li će nezaustavljivo ,svakodnevno napredovanje Interneta, pod dubini i širini, a ništa manje i po krilima, imati za posledicu „proterivanje „ knjige i nejnom poptunom iščeznuću iz „zone odgovornosti „Intertneta, tog Viljema Osvajača druge decenije XXI veka nam ? Je li obrazvan čovek dužan da pročita sve knjige koje je po ideji obavezan da pročita? Može li se govoriti o zavisnosti od knjiga ?
Oštroumni i mudri, a kavi bi drugačije i bili, odgovori
Na sva ova pitranja usledili su oštroumni, mudri, odgovori, kakvi su se jedino i mogli očekivati uizmajući u obzir ko ih daje .Ovi odgovri još više doprinose da čitanje postane proces ushićenja i velika radost čitaočeva, duševni opijat.Ono što uliva optimizam kad je sudbina čitanja u pitanju su zaključci sabesednika , u svakom slučaju utešni za knjigoljube.
„Svempguće raznorodnosti knjige kao objekta nisu izmenili ni njeno značenje, ni njenu sintaksu tokom perioda koji potraja duže od pet stoleća.Knjiga-to je kašika, čekić, točak ili makaze.Posle toga kad su one izmišljene, ništa bolje izumiti se ne može. „
Branko Rakočević
