Izvor: Politika, 24.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzikom pišu istoriju
Subotnjim gala koncertom, sa operskim zvezdama Boljšoj teatra, Simfonijski orkestar RTS proslavlja svojih 70 godina
U subotu je, u Sava centru, gala koncert za publiku i orkestar star 70 godina. Ovo je krunski događaj u proslavi sedam decenija od osnivanja Simfonijskog orkestra RTS, ali i jedan od najvažnijih i za domaćina, koji takođe slavi svojih "okruglih", 30 godina postojanja. Ovog 26. maja beogradski simfoničari, predvođeni maestrom Bojanom Suđićem, neće biti sami >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na velikoj pozornici Sava centra. Za svečanu priliku doveli su goste kakve ne slušamo svaki dan – operske zvezde moskovskog Boljšoj teatra. Ko dođe na veliku "zabavu" čuće i: Tatjanu Jerastovu (mecosopran), Irinu Rubčovu (sopran), Olega Kulka (tenor) i Valerija Gilmanova (bas). Ali, isto to desiće se i na TV sceni: najavljen je direktan prenos, od 21 do 22.30, na Prvom programu, propraćen i dokumentarcem o Simfonijskom orkestru RTS.
Dugi život ovog orkestra je i obimno poglavlje istorije naše muzike. Pobrojati samo najpoznatije domaće i strane umetnike koji su deo ove velike muzičke priče značilo bi imati listu znatno dužu od ovoga teksta. Krenimo od početka, 1937. godine. Osnivači orkestra i njegovi prvi dirigenti bili su Mihailo Vukdragović i dr Vojislav Vučković. Posle će doći i mnogi drugi poznati dirigenti: Oskar Danon, Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski... sve do današnjeg šefa-dirigenta i umetničkog direktora Simfonijskog orkestra i Hora RTS Bojana Suđića.
U reprezentativnoj galeriji muzičkih likova koji su prošli kroz istoriju ovog orkestra su i: Zubin Mehta, Lorin Mazel, nedavno preminuli Mstislav Rostropovič, Mikis Teodorakis, Henrik Šering, Igor Ojstrah, Andre Navara, Vladimir Aškenazi, Galina Višnjevska, Aldo Čikolini, Monserat Kabaje, Najdžel Kenedi... I svi najveći u srpskoj muzici i u muzici one bivše zemlje našli su tu svoje zasluženo mesto. Da ih ne pominjemo. Ali, pomenimo da su hiljade dobrih, profesionalnih muzičara, na ovaj ili onaj način, ispisivali tu debelu "knjigu" čiji je jedan stari orkestar samo glavni junak.
Direktor Muzičke produkcije RTS Dušan Jovanović kaže nam: – Mnogi velikani naše muzike biće u subotu u dvorani Sava centra. Jednostavno, Simfonijski orkestar, ali i drugi ansambli RTS, u samom su srcu našeg esnafa i muzičkog života. U vremenu velikih integracija, mi smo okrenuti i ka drugim važnim muzičkim institucijama i nameravamo da tu saradnju dalje unapređujemo. U mnogim premijerama značajnih domaćih dela videćete i ime ovog orkestra, koji je bio i odskočna daska za mnoge mlade, perspektivne umetnike, a u RTS je i arhiviran veliki deo naše muzičke istorije. Sam osećam veliku odgovornost zato što se nalazim na jednom ovakvom mestu. To je odgovornost i prema tradiciji i prema budućnosti. Zato ću kratko pozdraviti i pokloniti se svima onima koji su stvarali ime ovoga orkestra. Nije on imao samo uspehe, zna i za neuspehe. Svaku umetnost prate i smeh i suze. Bilo je nedavno i teških godina krize. Ali, ljubav za muziku bila je jača i – pobeđivala na kraju. Ona i do juče zaključana vrata lako otvara. Tako će među našim gostima biti i čelni ljudi važnih muzičkih institucija iz najbližeg okruženja. Muzikom ćemo obnavljati porušene mostove. U julu smo na festivalu u Ljubljani, u velikom, jedinstvenom spektaklu sa Slovenskom i Izraelskom filharmonijom, i sa još nekoliko horova, a svi zajedno u Devetoj – Betovenovoj.
Snagu svoga orkestra naš sagovornik vidi i u pozitivnoj energiji i duhu timskog rada. Ne propušta da kaže kako bez velikog angažmana i kvaliteta Bojana Suđića nije siguran da li bi svi njihovi muzički apetiti bili zadovoljeni. Primera radi, danas orkestar u sezoni ima tri puta više koncerata nego u nekim prethodnim, sušnim godinama. Najveća nagrada i priznanje za njihov rad za Jovanovića je nedavni veliki "dar" Vlade Srbije – milion evra za nabavku novih instrumenata.
A subotnji dar publici, od Orkestra i moskovskih pevačkih zvezda, biće pretežno italijansko-ruska muzika, sa predivnom "Grlicom" na kraju – iz "Ohridske legende" Stevana Hristića.
M. Šehović
[objavljeno: 24.05.2007.]
