Izvor: Blic, 26.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej za ugled
Muzej za ugled
Ovih dana u svečanoj sali Skupštine Beograda obeleženo je pola veka postojanja Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Tim povodom izašla je publikacija koja je obuhvatila rad ovog jedinstvenog muzeja sa dragocenom arhivom o najverovatnije našem jedinom geniju. U toj publikaciji impresionira sve od ukusnog dizajna Zorana Đorđevića do sadržaja. A sadržaj govori o tome šta Muzej čuva i kako se materijal obrađuje.
Kad čitalac pogleda sadržaj knjige, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobro izabrane fotografije, pročita nešto teksta, upozna se sa faksimilima raznih pisama, dopisa i diploma, negde na kraju publikacije naići će na nemalo iznenađenje - spisak svih radnika Muzeja u tom periodu.
Za svih ovih pedeset godina rada dobro sređenog Muzeja i temeljno obrađene građe, koja se i dalje sređuje, bilo je stalno zaposleno ukupno samo 28 (i slovima dvadeset osam) članova, računajući tu i jednog domara i pet spremačica. Danas Muzej ima samo osam službenika u stalnom radnom odnosu. Gde ima u svetu, a pogotovu kod nas, ustanove bez balasta administrativnog perioda.
Ako analizirano tu činjenicu, čak ležerno, sa rukama u džepovima, moramo doći do zaključka da to odražava strogu racionalnost prvog direktora od 1952. do 1982. godine Veljka Koraća (znam ga kao strogog i pravednog čoveka po diplomskom koji sam kod njega položio na filozofiji), koja se, znači, sačuvala do danas kad je na njenom čelu Marija Šešić.
Sadašnji maleni tim, gotovo bez primera u našim ustanovama, uspeo je da pripremi dokumentaciju koja je prošle godine kvalifikovala arhivu Muzeja Nikole Tesle na veoma uski spisak svetskog nematerijalnog nasleđa, na kom se nalazi i rukopis IX simfonije Betovena i kumranski starozavetni rukopisi.
