Izvor: SEEcult.org, 11.Apr.2015, 01:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muzej progonstva Brodskog

Muzej ruskog pesnika, disidenta i nobelovca Josifa Brodskog (1940-1996) otvoren je u selu Norinska na severu Rusije, u kući u kojoj je živeo sredinom 60-ih godina 20. veka dok je bio u progonstvu.

Prvi muzej Brodskog u svetu, otvoren 8. aprila, smešten je u restauriranoj skromnoj seoskoj kući Pesterevih, u kojoj je pesnik provodio dane političkog progonstva.

Muzejska postavka obuhvata stolicu, sto, kanabe, fenjer, posudu za razvijanje filmova, kao i poklopac pošiljke od >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << šper-ploče koju je Brodskom poslao otac iz tadašnjeg Lenjingrada, preneli su ruski mediji.

Otvaranje muzeja Brodskog iniciralo pre dve godine desetak entuzijasta ne samo iz tog područja, već i iz Sankt Peterburga i Moskve. Restauratorski radovi u Norinskoj počeli su u julu 2014. i završeni krajem te godine. Ceo projekat koštao je oko pet miliona rubalja, rekla je na otvaranju Muzeja Brodskog predstavnica Arhangelske oblasti Tatjana Suhanovska.

Brodski je 1964. osuđen na pet godina progonstva u Arhangelsku oblast zbog “besposličenja”.

U Norinskoj je proveo pola godine pišući pesme, koje je objavljivao u lokalnom listu, a radio je na farmi, u kolhozu. Fotografisao je svadbe, sahrane, porodična okupljanja…

Vreme provedeno u izgnanstvu kasnije je nazvao najsrećnijim periodom u svom životu.

Zahvaljujući Ani Ahmatovoj, kazna progonstva mu je bila smanjena, a već u septembru 1965. godine vratio se u Lenjingrad.

Primljen je u Savez pisaca, što mu je omogućilo da izbegne nove optužbe za “besposličenje”.

U junu 1972. godine je zbog strahovitog pritiska sovjetskih vlasti bio prinuđen da napusti ŠSR.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1987. godine.

Umro je u januaru 1996. godine u Njujorku.

Povodom njegove smrti, reagovali su i mediji i u Rusiji, i u SAD.

Sergej Gandaljevski naveo je u “Ogonjeku” da je smrt Brodskog ogroman gubitak za Rusiju, ne samo za književnost, nego i za društvenu samosvest. “Otišao je čovek i pesnik koji je u tri poslednje decenije bezuslovno, i za poklonike, i za kritičare, bio ovaploćenje nezavisnosti”, istakao je Gandaljevski.

“Los Anđeles tajms” objavio je da su Brodskom 4. juna 1972. godine, kada je stigao na aerdrom da bi zauvek napustio otadžbinu, na kontrolnom punktu zgrabili pisaću mašinu i “iščupali joj valjak”. “Zatim sam je ja dugo, sedeći u jednoj bečkoj kafani, popravljao i ponovo sklapao. Tako su se oni sa mnom oprostili”, naveo je kasnije Brodski.

“Njujork tajms” je u redakcijskom nekrologu istakao da se poezija Brodskog sa potresnim slikama stranstvovanja, gubitništva i traganja za slobodom, odlikovala apolitičnošću, očišćena od bilo kakvih primesa anarhičnoti, pa čak i disidentstva.

Brodskom je bilo zabranjeno da doputuje u otadžbinu da bi sahranio najpre majku, a zatim i oca.

“Danas mi je četrdeset pet godina. Sedim go do pojasa u kafani ‘Likabet’ u Atini, nalivajući se u ogromnim količinama koka-kole. U ovom gradu ne poznajem nijednu živu dušu… Lunjao sam po nekakvoj beskonačno dugoj glavnoj ulici sa autombilskim sirenama koje bruje bez prestanka, ulicima zakrečenim ili prolaznicima, ili vozilima, lutam tako ne razumevajući ni reč, kad ođednom mi padne napamet da to i jeste taj svet, da je život okončan, a nastavljaju se samo kretanja; i da je to u stvari večnost. Pre četrdeset pet godina majka mi je poklonila život. Ona je umrla pretprošle godine. Prošle godine mi je umro otac. I njihovo jedino dete, ja, lunjam ulicama večernje Atine koje oni nikad nisu videli, niti će ih videti. Plod njihove ljubavi, njihovog siromaštva, njihovog ropstva u kojemu su i umrli, njihov sin je slobodan…”, napisao je svojevremeno Brodski.

Veliki pesnik i mislilac savetovao je: “Nastojte da nikada sebi ne pripisujete status žrtve… Koliko god vaš položaj bio neprijatan i težak, potrudite se da zbog toga ne krivite spoljne sile: istoriju, državu, upravu, rasu, roditelje, mesečevu menu, detinjstvo, nesavremenu obradu graška itd.”

Brodski je preturio preko glave i režim jednoumlja i represije u SSSR-u, uključujući tamnicu i progonstvo, i ljubav - uključujući i prevaru; slavu -uključujući očajanje, nervno rastojstvo i strah od smrti; smrt u SAD - uključujući puno oslobođenje.

Pred sovjetskim sudom, kada je optužen za parazitizam i skitnju, na pitanje zbog čega ništa ne radi, odgovorio je: “Ja radim, pišem stihove”. Sudija Saveljova, koja je ušla u istoriju sramoćenja sudstva, pitala ga je: “A ko je to priznao da ste vi pesnik?” “Niko”, odgovorio je Brodski, dodajući: “A ko je taj koji me je ubrojao u ljudski rod?”

Brodski je imao svega 24 godine kada je njegova prijateljica, 75-godišnja pesnikinja Ana Ahmatova rekla: “Riđom kroje sudbinu”.

On je stvarno bio riđ. Bio je i Jevrejin. Završio je samo osam razreda osnovne škole i nikad više nije nigde nije učio. Dalje je bilo samoobrazovanje. Samoosvećivanje. Samoosećanje.

Stanovao je sa majkom (knjigovođom) i ocem (fotoreporterom) u Lenjingradu. Nosio je dugu kosu, pantalone zvoncare, hodao “svingovim” korakom, umirao za zabranjenim pesmama Djuka Elingtona i Ele Ficdžerald, koje je krišom slušao noću na očevom radio aparatu, takođe zabranjenom.

Sa geološkom ekipom istraživača dospevao je do planinskih masiva Ten-Šanja, Jakute, Belog mora, sve do Dalekog Istoka. Zemlja je tražila uran, a i on. Zaradio bi neku crkavicu, od koje je kasnije životario, ne zaviseći od bilo koga.

Rešio je da napusti ekspediciju, jer mu ništa nije polazilo za rukom. Ali pre toga je odlučio da sa dvojicom kolega avionom pređe granicu. Avion je bio školski, bez posade. To se desilo u Samarkandu. Pokušaj nije uspeo.

Po dolasku u Lenjingrad, bio je uhapšen i bačen u tamnicu, u kojoj je ležao samo tri dana, nakon čega je pušten na slobodu. Kada ga je sudija Saveljova osudila na progonstvo, bilo mu je skoro sasvim svejedno.

“Na nesreću, a može biti i na sreću za mene, presuda se vremenski poklopila sa velikom mojom ličnom dramom, gubitkom voljene žene”, naveo je Brodski, koji je sa jednom od najlepših žena Lenjingrada - Marijanom Basmanovom dobio sina. Kasnije je dobio i dve ćerke - iz veze sa balerinom Marijom Kuznjecovom i iz braka sa Marijom Socani, sa kojom je bio poslednjih godina života.

Posmrtni ostaci Brodskog preneti su iz Njujorka u Veneciju, koja mu je bila omiljeni grad, posle Lenjingrada.

Branko Rakočević / SEEcult.org

Nastavak na SEEcult.org...