Izvor: Blic, 18.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mojih pet minuta samoće
Mojih pet minuta samoće
Promocija prve zbirke poezije, Katarine Bojić, mlade pesnikinje neskrivenih ambicija, zakazana je za 20. decembar u Rimskoj dvorani Gradske biblioteke, i imaće multimedijalni karakter. To znači 'pokušaj modernog predstavljanja poezije i bekstvo od klasične šeme. Biće to jedinstveno prikazivanje poezije u vidu govornog muzičkog i plesnog simbola.' Poeziju će govoriti Jelena i Ivana Žigon, dok će recitovanje poezije, kako nam je poverila Katarina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti praćeno izvođenjem modernog plesa. Zatim će jedan deo biti 'pokriven' slajdom slika Albina Brunovskog, dok će Ruskinja Elena Stanisavljević izvoditi određene kompozicije na gitari i pijanu. 'Između prvog i drugog bloka nastupiće dvojica izvođača koji su komponovali muziku na moje stihove, biće još mnogo toga'.
Naša sagovornica, koja se poezijom bavi 'iz potrebe da ljudima, nekad setno, nekad veselo, kaže nešto o ljubavi', živi od rada u jednoj galeriji, u kojoj obavlja posao menadžera. I smatra da nije tačna naša konstatacija kako poeziju niko živ ne čita.
'Bavim se poezijom iz krajnje ličnih razloga, zbog unutrašnje potrebe i mislim da mnogi ljudi čitaju poeziju iz istih razloga. Makar tajno.'
Na 'optužbu' recenzenta njene knjige Mome Dimića, kako se u poeziji vidi nedostatak životnog iskustava, ona odgvara da je to ne pogađa. 'Imam dvadeset i tri godine i sasvim je normalno da nemam životnog iskustva koje mi, složićete se, predstoji.To je moja prednost u ovom trenutku, zar ne'.
U svojoj poeziji, uostalom naslov njene zbirke glasi 'Plač tišine', Katarina Bojić analizira tišinu. 'Svakome je potrebno pet minuta samoće. Tišina traži tišinu, samoća samoću. Istina mojih 'pet minuta' traju mnogo duže. Jer jedino tada ja sam ono što jesam i jedino tada mogu da se bavim svojim osećanjima. Kada napišem pesmu, onda želim da se i drugi ljudi bave nekim svojim osećanjima. Sigurna sam da svaki čovek poseduje sposobnost za emocije samo su neki plašljivi pa se skrivaju a neki ne'.
Na konstataciju da u njenoj poeziji nema mnogo, ili nema uopšte strasti, Katarina
Bojić odgovara: 'Nema još uvek zato što tišina vuče sa sobom setu i tugu. Istovremeno, možda strast i nije uočljiva na očigledan način upravo zbog toga, ali je tu. Jer, prava ljubav ne postoji bez tuge. A ljubav je onaj pokretač zbog koga trajemo'.
Pitamo pesnikinju da li je za nju ljubav košmarna kao što piše u jednom njenom stihu
'Reč je o vezivanju ljubavne i religiozne poezije. Ta veza je usledila upravo zbog stvari koje se dešavaju danas. Kada pomutimo jednu baru onda mulj ispliva na površinu i traje neko vreme. Međutim, uvek se ponovo izbistri', kaže pesnikinja Katarina Bojić. Ž. Jovanović
Pesnički prvenac 'Plač tišine' dvadesettrogodišnje Katarine Bojić
