Izvor: Glas javnosti, 15.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu li muzeji biti mesto pomirenja
BEOGRAD - Muzeji kao mesto pomirenja tema je konferencije koja će u organizaciji Međunarodne asocijacije istorijskih muzeja (MAIM) u Beogradu, u septembru, okupiti 25 učesnika iz sveta, među njima i predstavnike muzeja iz regiona, potvrdila je juče dr Ana Stolić, direktor Istorijskog muzeja Srbije.
Ona je u intervjuu Tanjugu ocenila da je od velikog značaja za muzealce Srbije što je Međunarodna asocijacija istorijskih muzeja sveta odlučila da domaćin osme konferencije, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se održava svake druge godine, bude Beograd od 24. do 27. septembra.
- Tema konferencije, posvećena aktivnoj ulozi koju muzeji mogu da imaju u procesu pomirenja strana sa različitim uverenjima, predstavlja mejnstrim kulturne politike u svetu, a posebno je zanimljiva za region. Veliko je interesovanje stranaca i treba očekivati dobru diskusiju koja bi mogla da rezultira odgovorom na pitanje da li stvarno muzeji mogu da budu mesto pomirenja, o čemu ima oprečnih mišljenja - rekla je Stolićeva.
Pored domaćih muzealaca, reprezentativnost konferenciji daće i predstavnici Istorijskog muzeja Nemačke iz Berlina, Muzeja sećanja iz Čilea, više muzealaca iz Grčke, kao i iz Luksemburga, Finske, Irske, Engleske. Na konferenciji će učestvovati i stručnjaci iz Povijesnog muzeja Hrvatske iz Zagreba, Etnografskog muzeja Istre iz Pazina, Muzeja istočne Bosne iz Tuzle, Muzeja Republike Srpske iz Banjaluke.
U REGIONU IZMEĐU MUZEJA SAMO LIČNI KONTAKTI
Ana Stolić je napomenula da u našem regionu, osim ličnih kontakata, još ne postoje institucionalizovani odnosi između muzejskih ustanova koje u nazivu sadrže odrednicu istorijski. Za uspostavljanje komunikacije i saradnje potrebna je, kako je ocenila, „ne samo obostrana, već stostrana volja, koja je u suštini uvek u vezi sa aktuelnim političkim kretanjima“.
- U situaciji kada se postavlja pitanje kako definisati tu volju i kada uvek možete da kažete da ona ne postoji sa druge strane, za rešavanje tog problema kultura je jako važno područje. Iako je i ona određena i definisana politikom, ona je u isto vreme mnogo rafiniraniji, suptilniji i moćniji put da se neke stvari prevaziđu - rekla je Stolićeva.
STAV PREMA PROŠLOSTI OSETLJIVO PITANJE
Reprezentacija prošlosti posredstvom muzeja, na izložbama i stalnim postavkama zahteva veliku odgovornost muzejskih radnika.
- Muzeji ove vrste mogu da pokažu koliko je područje istorije, pre svega kulturne istorije, važan teren za tumačenje, čitanje i uobličavanje slike o nama samima, bilo da je reč o nacionalnoj kulturi ili o kulturama koje su u svim vremenima postojale i postoje na ovim prostorima - ocenila je direktorka Istorijskog muzeja Srbije, domaćina konferencije, čijih 14 zbirki sadrži više od 30.000 predmeta.
Napominjući da je istorija kao disciplina jako podložna uticajima aktuelne politike, Stolićeva je ukazala na dragoceno iskustvo kulturnih politika postkomunističkih zemalja koje su, dok se kod nas dešavao raspad zemlje i ratovi, prošle tranzicioni period.
Ona je objasnila da je jedan deo muzealaca u tim zemljama nove perspektive u čitanju prošlosti video u njenom nekritičkom negiranju, dok je druga linija išla na preuzimanje gotovih obrazaca iz zapadne Evrope.
- Ubrzo se pokazalo da se prošlost ne može tako lako negirati, da je ta varijanta nove istorije, novih muzeja i nove reprezentacije te prošlosti vrlo problematična. Već početkom ovog veka su se pojavile reakcije na tu desetogodišnju praksu i u zemljama bivše Jugoslavije bi trebalo da budu svesni toga i da iskoriste ova iskustva - smatra Stolić.
Direktorka Istorijskog muzeja Srbije kaže da, bez obzira na tendenciju da se dovedu u pitanje mnoga „znanja“ o bližoj i daljoj prošlosti, postoje neupitne činjenice o istorijskim događajima koje se ne mogu izbeći. „Na istorijskim muzejima je da se odrede prema novim načinima čitanja prošlosti, da prate nove koncepte u različitim istorijskim disciplinama i u muzeologiji, svesni da je pitanje definisanja kulturne razlike (mi - drugi) bilo od odlučujućeg značaja za određivanje onoga što se svrstava u korpus nacionalne i kulturne istorije“, dodala je Stolićeva.
Ona osnovni problem vidi u tome što kod nas ne postoji elementarni konsenzus o prošlosti. Podsetila je na različita tumačenja srpske prošlosti, posebno novije, o čemu svedoči, na primer, i nedavni zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića. Da ne idemo, napomenula je, dalje u priču koja će se iznova očigledno otvarati o događajima iz bliže zajedničke prošlosti na ovim prostorima.
