Izvor: Blic, 31.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mocartov skok u legendu
Mocartov skok u legendu
Na sredini velike scene 'Madlenijanuma', stolica i klavir okruženi velikim umetničkim platnima Kristijana Aterzea (slikar iz Austrije koji potpisuje scenografiju). Iza scene kostimirani baletski igrači popravljaju šminku i frizure. U gledalištu nekolicina prijatelja i ljubitelja baleta među kojima i glumci Petar Banićević, Boba Stojnić i Vanja Marković.
Na znak čuvenog koreografa (ovoga puta i reditelja) Renata Zanele, inače direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Baleta Bečke državne opere, gasi se svetlo i kreću prvi tonovi 'Lacrimose' iz 'Rekvijema'. Snop svetla pada na klavir za kojim sedi dečak, a uz njega otac... Slede slike_arhiva: Amadeusova (Dejan Kolarov) igra sa Konstancom (Ana Pavlović), zatim maskenbal na bečkom dvoru, gipki i zavodljivi pokreti praćeni muzikom 'Les Petits riens', Mocart u centru pažnje... Nova slika: Mocart diriguje uvertiru za operu 'Otmica iz Saraja'. Caru Jozefu II se dopada, Salijeri misli drugačije...
'Siže baleta je zapravo niz biografskih činjenica iz Mocartovih prepiski oslonjenih na Puškinovu dramu ‘Mocart i Salijeri’. Mocart je bio genije, živeo je punim plućima. Nastojao sam da mu se na neki način približim. Neoklasični balet tu pruža više mogućnosti od klasičnog', kaže za 'Blic' Renato Zanela, jedan od najvećih koreografa današnjice koji je i u Beču vrlo uspešno postavio istu predstavu. Recimo i to da je Bečka državna opera 'Madlenijanumu' ustupila na dve godine veoma skupe (oko 500.000 evra) kostime čuvenog kostimografa Žordija Roiga.
'U početku on je dete koje ima svoju slobodu i ne obazire se na okolinu. Vremenom sazreva, proživljava teške trenutke, ne prihvataju ga, sve mu je teže, ali ne gubi žar za muzikom i životom. Pokretom izraziti stanje nije nimalo lako. Stalno sam se preispitivao jer sam bio svestan velike odgovornosti', kaže za 'Blic' Dejan Kolarov, tumač naslovne uloge.
Proba ide dalje. Konstanca posećuje Salijerija (Milan Rus) kako bi pridobila njegovu podršku Mocartu. Salijeri je ucenjuje.
'Veoma sam razmišljala o njoj, kao žena o ženi. Draga, impozantna, ali i teška uloga, premda nije dominantna. Ona je sva u svedenim pokretima kojima treba da pokaže jake emocije i delikatne nijanse od zaljubljene, razigrane devojke, preko zabrinute supruge čoveka koga nije lako voleti, do rezignirane, povređene žene', kaže Ana Pavlović.
Uz zvuke druge arije Kraljice noći iz 'Čarobne frule' uzbudljivom baletskom igrom dočaran je samrtni Mocartov čas u kojem su kraj njega bili Konstanca i lakej. Poslednjom slikom, praćenom muzikom Klavirskog koncerta br. 23 u A-duru, prikazano je kako društvo Mocarta smešta u svet besmrtnih, dok Salijerija prepušta zaboravu. Početak legende o geniju koja traje i dan-danas.
'To nije samo biografska priča o Mocartu, već je reč i o, uopšte uzev, sudbini umetnika u jednom društvu koje obeležava spletkarenje, sujeta, nerazumevanje, nemilosrdni karijerizam', kaže na kraju Renato Zanela.
T. Nježić
