Izvor: Politika, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mocart uz policijsku zaštitu
Opera "Idomeneo" naprasno skinuta sa repertoara u Berlinu pa demonstrativno vraćena uz "policijski angažman"
Događaj koji je izazvao dosta uzbuđenja u Berlinu: tri meseca posle skidanja sa repertoara, iz straha od islamskih ekstremista, u čuvenoj Nemačkoj operi, u Bizmarkovoj ulici na zapadnoj strani grada, izvedeno je Mocartovo delo "Idomeneo" uz veliko i sasvim neuobičajeno policijsko obezbeđenje.
Tako je sloboda stvaralaštva i u ovom slučaju odnela pobedu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nad verskim fanatizmom i diktatom straha, pred kojim je svojevremeno ustukla. Šef Nemačke opere Kirsten Harms je proletos, na upozorenje iz policijskih izvora da bi Mocartova opera mogla da izazove gnev islamskih terorista, skinula ovo delo, koje je posle duge pauze stiglo na repertoar, u režiji provokativnog Hansa Nojenfelsa.
Učinjeno je to neposredno uoči premijere i izazvalo pravi šok u kulturnoj i političkoj javnosti nemačke prestonice. U uskovitlanim političkim strastima i užarenoj atmosferi, na nišanu se našla kolebljiva Kisrten Harms koja, kako je objasnila, nije smela da preuzme odgovornost za eventualne posledice i prenebregne policijska upozorenja. Tih upozorenja bilo je i iz uprave grada, iako niko od Harmsove nije izričito tražio da skine Mocartovu operu sa repertoara. Svi su, naime, s teretom koji su joj prethodno natovarili na pleća, ostavljali njoj samoj da se, kao u tamnom vilajetu, odluči.
Sve je krenulo, inače, od jednog bizarnog detalja: neka (presavesna) dama, koja je saznala da se, u završnoj sceni – ona traje, inače, desetak sekundi – na bini vide odsečene glave rodonačelnika velikih religija, Bude, Isusa i Mohameda, u kontekstu večne čovekove pobune protiv (svemoći) bogova, skrenula je pažnju policiji da bi to mogla da bude varnica za teroristički fitilj.
Dešavalo se to u atmosferi žustrih polemika oko karikatura proroka Muhameda objavljenih najpre u jednom danskom listu i lavine zapaljivih demonstracija islamskih fanatika u jednom broju muslimanskih zemalja.
Oni koji su optuživali Harmsovu za kukavičluk, tražili su izlazak na barikade, u intelektualnom smislu, u odbranu civilizacijskih vrednosti i neprikosnovene slobode stvaralaštva, u čemu, na početku novog milenijuma, ne bi smelo biti uzmicanja.
Mocartovu operu vratili su, posle tri meseca od tog događaja, na repertoar politički razlozi. Na kraju jednog skupa u organizaciji saveznog ministra unutrašnjih poslova Volfganga Šojblea, koji je okupio predstavnike velikog broja muslimanskih udruženja u Nemačkoj, označenom kao "istorijsko otvaranje dijaloga, umesto (onog famoznog) rata kultura i civilizacija", pala je ideja da svi učesnici jedne večeri odu u Nemačku operu i vide "spornog Mocarta".
Iako je oko toga postignuta potpuna saglasnost, jedan broj muslimanskih učesnika tog skupa je, a radilo se o predstavnicima radikalnijih islamskih udruženja u međuvremenu odustao od namere da vidi operu, tvrdeći da su bili "politički instrumentalizovani" i (zlo)upotrebljeni.
Izvođenje "Idomenea" u dodatnom "policijskom aranžmanu" proteklo je, inače, sasvim mirno i bez ikakvih smetnji. Samo je aplauz na kraju bio nešto glasniji i duži: još jedna demonstrativna poruka u odbranu slobode stvaralaštva od verske isključivosti i ekstremizma.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 20.12.2006.]
.jpg)
