Izvor: Glas javnosti, 22.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladost na sceni
Uoči samog kraja ovogodišnje veoma turbulentne sezone, u okviru koje su, nažalost, neki drugi događaji koji nemaju veze sa umetnošću često znali da izbiju u prvi plan, beogradski nacionalni teatar će svojoj vernoj publici podariti još dva nova dramska naslova. Radna atmosfera u ovom pozorišnom hramu sa tri ansambla, kako smo primetili, prisutna je na svakom koraku, a posebno je intenzivirana na predstavi „Ronalde, razumi me“, koja će i prva pred publiku. Premijera ovog savremenog crnohumornog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << komada, po tekstu Filipa Vujoševića i u režiji Ane Tomović, biće održana sutra na Maloj sceni „Raša Plaović“, a u podeli su Miloš Đorđević, Mirjana Đurđević, Andrej Šepetkovski, Nebojša Kundačina, Zlatija Ivanović i Nemanja Oliverić.
„Ronalde, razumi me“
U ovoj drami, koja se bavi sudbinama ljudi sa margine u današnjoj Srbiji, (radnicima restorana „Mekdonalds“ na Terazijama u Beogradu), njihovom navikavanju na surovi kapitalizam, snovima i nadanjima, traži se odgovor na pitanje - Ima li ljubavi u tranziciji?
- Moj definitivni odgovor je da - tvrdi u izjavi za Glas javnosti Miloš Đorđević i dodaje: - Ja, privatno, živim u tranziciji i u okviru nje imam ljubav. Sa druge strane, u ovom komadu, Parčetu, koga ja igram, taman kad postane ubeđen da nema ljubavi u tranziciji, ona se ipak desi. Jedna devojka će mu pokazati da ljubavi ima, ali se ona neće desiti tamo gde je on očekivao i gde je, nekako, bilo logično... Međutim, koliko je to dobra ljubav, koliko će ona trajati, da li je taj odnos normalan i ima li ili nema u njemu patologije, to je već druga stvar. Na kraju, publika će shvatiti da se, u stvari, smejala sama sebi, odnosno istini „upakovanoj“ na jedan gorko-smešan način - ocenjuje Đorđević.
Samo deset dana kasnije, u utorak 2. juna, sledi nova premijera, ali će ona prvo biti upriličena u Novom Sadu, u okviru Sterijinog pozorja, s obzirom da je predstava „Možda smo mi Miki Maus“ urađena u koprodukciji sa tim festivalom. Ova priča, nastala iz pera Maje Pelević, inspirisana je jednim beogradskim grafitom na kome se mladić i devojka nalaze zagrljeni, sa plastičnim ušima na glavi. Prema rečima autorke, u centru zbivanja je stari aparat za fotografisanje, smešten u prolazu „Bezistan“ kod „Mekdonaldsa“, kroz koji prolaze likovi komada.
Sterijine nagrade
- Drama se bavi vremenom i odnosom pojedinca prema sopstvenim „zamrznutim“ trenucima u životu. Kao polazište uzima fotografiju, koja najbolje oslikava želju za večnošću, a istovremeno i strah od prolaznosti - kaže Maja Pelević.
Režiju predstave, koju će publika u Beogradu premijerno videti 6. juna, potpisuje gost iz Slovenije Matjaž Pograjc, koji je, takođe, kao i Ana Tomović uloge poverio uglavnom mladim glumačkim snagama među kojima su Bojan Krivokapić, Ana Marković, Stefan Bundalo, Jelena Ilić, Damjan Kecojević, Anastasija Mandić, Pavle Jerinić i Milena Predić. Interesantno je da su ove dve drame povezane ne samo na generacijskom i društvenom, nego i na geografskom nivou. Takođe, veoma je zanimljiv i podatak da je komad „Možda smo mi Miki Maus“ dobio nagradu Sterijinog pozorja za najbolji tekst na konkursu 2007. godine, a da je već sledeće 2008, to isto priznanje pripalo i drami „Ronalde, razumi me“.
