Izvor: Blic, 05.Okt.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlado pozorište, zrelih dometa
„I nadničar i političar, i zlatar i ratar, i vratar i fratar – svi hrle u ‚Zvezdara teatar' govorilo se, a ako je verovati hronikama i odjekivalo je, te 1984 kada je osnovan ‚Zvezdara teatar' kao prvo neinstitucionalno pozorište na ovim prostorima nakon Drugog svetkog rata. Naravno, predhodile su tome razne „igre" i političke i umetničke, u kojima su glavne uloge imali glupost i sujeta, ali...
U svoj uzbudljiv i bogat pozorišni život Zvezdara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je krenula sa „Mrešćenjem šarana" Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača. Legendarna predstava. Tačnije, jedna od takvih. A bilo ih je! („Klaustrofobična komedija", „Pazarni dan"; „Mala", „Kus petlić", „Urnebesna tragedija", „Đeneral Milan Nedić, „Poljubac žene pauka"....")
Zapravo, od kako je osnovana, svojim predstavama (i ne samo njima) ‚Zvezdara', kako se skraćeno i u žargonu zove ovo pozorište, upečatljivo je obeležavala i teatarski i društveni i kulturni život ex YU prostora, i dalje od toga.
„Zvezdara teatar" je, kao institucija, delo više „krivaca"; ona je fenomen: teatarski hram, svedočanstvo pozorišnog „potkazivanja života", i pribežište i mesto bunta, i osvešćenje i nada....
U najveće „krivce" za slavu ovog pozorišta ubraja se Duško Kovačević (najizvođeniji pisac u ovom pozorištu, osnovanom sa ciljem da zvodi dela savremenih domaćih pisaca), čelnik ‚Zvezdare' od sredine devedesetih. Nazivajući ‚amarkord' svoju izjavu „Blicu" , datu povodom jubileja, Kovačević kaže:" Dvadesetpet godina postojanja za pozorište je prva mladost, a za čoveka iz Zvezdare veći deo dugog radnog veka ili života, na žalost, za pojedine ljude.
Sećam se da su na premijerama, ne tako davno, dragi gosti bili Bora Pekić, Mihiz, Mića Popović, Boba Selenić, Vava Hristić, Žika Stojković, Aca Popović sa svojim poslednjim komadom koji je sam režirao )?). Izgleda kao da su se dogovorili da odu zajedno i brzo.
Sećam se da je ‚Zvezdara' za života Bate Stojkovića imala posebnu, neponovljivu energiju. Sa Batom sam uradio četiri predstave u ovom pozorištu i taj rad je za mene nešto najdragocenije u proteklih četvrt veka. Bata je u ‚Zvezdari' odigrao oko 1200 predstava pa će uskoro velika scena dobiti njegovo ime.
Sećam se, od prvih dana, ‚Zvezdara' se gradi sledeće ‚jeseni(!)', a u vreme izbora gradi se i dva,tri puta godišnje. ‚Zvezdara' je pozorište sa najviše građevinskih planova koji nikad nisu realizovani, pa me po toj gradnji podseća na ‚brze pruge Srbije'.
Inače, kad već pričamo o dvadesetpetom rođendanu ‚Zvezdare', više bih voleo da ‚Zvezdara' slavi 60 a ja 25." Ubeđen sam da bi to bilo bolje za ‚Zvezdaru' a usput i za mene."
Osnovano u sklopu Doma kulture „Vujk Karadžić" ovo pozorište je podrazumevalo novi organizacioni model teatra koji se bazira na umetničko – komercijalnim principima i koji nije imao, a nema ni danas, stalni ansambl već angažuje umetnike po projektu. Među osnivačima (Pero Đurđević, Živorad Žugić, Milan Obradović, Milena Simunović, Nada Denda, Dragiša Ćurguz, Marija Latinović, Radovanka Butulija) bio je i Nenad Brkić, izvršni direktor i takođe jedan od „ ozbiljnih krivaca" za sve ono što znači „Zvezdara teatar".
„Predugo je 25 godina za nekoliko rečenica", veli Nenad Brkić i napominje:" Nebi da budem patetičan: ‚Zvezdara' je za mene, jednostavno, ceo život i spoznaja da je vredelo. Vredelo je zbog hiljada i hiljada ljudi u publici. Vredelo je kao nesazidan spomenik umetnicima. A dilemu, il' iluziju, da pozorište (ne)može da menja svet – zadržaću za sebe."
Jedan od nesumljivih „krivca" za „Zvezdara teatar" je Danilo Bata Stojković, na žalost preminuli, doajen ovdašnjeg glumišta.
U jednoj od svojih, ne baš čestih izjava, govoreći o pozorištu, ulogama, ‚Zvezdari', čuveni Bata Stojković je rekao:"Pozorištu baš kao i drugim umetnostima, pogoduju metastabilna stanja. Da prafraziram jednu misao: to su stanja ‚kada je situacija gora nego što je potkazuje pozorište, ali ono ipak greši, što to čini tako crno'. Mi smo naterani na političko pozorište. (...) Bolno političko pozorište, to su drame, to je melodrama, to je, ponekad, naravno, komedija. I to ona koja se završava tragedijom. I zašto je Duško Kovačević veliki pisac? Zato što počne sa komedijom, pa onda malo odobrovolji uvo, pa mu zatim saspe neku zabrinutost, na kraju mu popucaju bubne opne zbog onoga što se, ustvari, dešava."
„Krivica" svako pada i na Milenu Dravić našu proslavljenu, veliku glumicu koja je u ovom pozorištu igrala 517 puta („Ptica i Ptica", „Urnebesna tragedija", „Kako potamaniti gamad", „Moj otac u Borbi protiv nitkova iz svemira"). Govoreći o pozorištu, svojim ulogama, kultnoj predstavi ovog teatra „Lari Tomson – tragedija jedne mladosti", Milena je, između ostalog, ukazala da u uspehu pozorišta mnogo udela ima i publika. „Publika koja tako zdušno podržava ono što se odvija na sceni, čini te zadovoljnim, pruža satisfakciju i stvara posebnu energiju."
Povodom Milenine izjave treba reći da su za 25 godina (do kraja sezone2008/09) izvedene 64 premijere i ukupno 5.102 predstave, i da su te predstave, na matičnoj sceni i na gostovanjima, imale 1,183.813 gledalaca.
Jovan Hristić je svojevremeno u osvrtu na „Mrešćenje šarana" reko da ta predstava i novi teatar potvrđuju davnašnju izreku Keneta Tanjana da ‚dobro pozorište nije luksuz nego pravo'. Umeo je tu izjavu da apostrofira i Bata Stojković. Navodili su je i drugi. I danas je „na snazi", smatraju ljudi od imena i ugleda. Jubilej „Zvezdara teatra" će podsetiti i na nju.
„Zvezdara teatar" jezikom brojki
Prvih pet predstave po broju izvođenja: „Profesionalac" (416), „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti" (286), „Doktor šuster" (259), „Mrešćenje šarana" (251), „Smešna strana muzike" (227).
Prvih deset glumaca po broju odigranih predstava: Danilo Bata Stojković (1.102), Ljiljana Dragutinović /708), Bogdan Diklić (696), Lazar Ristovski (654), Branimir Brstina (588), Bora Todorović (575), Miodrag Brik Krivokapić (547), Jelisaveta Seka Sablić (534), Danilo Lazović (527), Milena Dravić (517).
Pisci sa najvećim brojem izvođenih komada: Duško Kovačević 7, Aleksandar Popović 6 i Siniša Kovačević 3.
