Izvor: Blic, 19.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misliti teatar
Misliti teatar
Reditelj, teatrolog i pedagod Radoslav Lazić smatra svojom obavezom da u našoj sredini popunjava praznine u prevodima dela iz pozorišne teorije. Najčešće u svom izdanju objavljuje antologije i zbornike teorija. Njegova poslednja anotologija sadrži tekstove iz filozofije pozorišta.
Antologije su kao stvorene da kritičar zakera što je objavljen jedan autror, a ne neki drugi. To je takav kliše da mi ni na pamet ne pada da budem njegova žrtva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ja ću pre zameriti što ova dobra i korisna knjiga ima previše štamparskjih grešaka i što na koricama nije jasno naglašeno da je reč o antologiji ili zborniku.
Sve ostalo su vrline. A koliko je knjiga korisna najbolje ću pokazati citatima sa njenih stranica. Imam utisak da filozofija (teorija) pozorišta ne zastareva, već se kod svakog mogu naći stranice koje mogu biti i pomoć i inspiracija praktičaru u svakom vremenu. Evo primera:
'Razmislite jedan trenutak o onome što na pozornici nazivamo biti istinit. To je saobražavanje dramske radnje, govora, spoljneg izgleda, glasa, kretnje, gestova, jednom idealnom modelu koji je pesnik zamislio, a koji glumac često i preuveliča.' (Didro)
'Ne može se glumiti bez potpunog nagrizanja stvarnog imaginarnim.' (Sartr)
'Da li bi umetnost koja bi se pravila kao da prikazuje stvarnost, uopšte, još bila umetnost ili, naprotiv, opsena? Zar se sva umetnost ne uzdiže iznad sadašnjice i zar ne govori sva umetnost poput bajke: 'Bio jednom'. (Tomas Man)
