Izvor: Blic, 23.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Miroslavljevo jevanđelje' u komori
'Miroslavljevo jevanđelje' u komori
Posle pet decenija, ako ne i više, najstariji srpski rukopis 'Miroslavljevo jevanđelje' smešten je u specijalnu komoru koja će ga pod temperaturom od 18 stepeni u posebnoj mikro-klimi, čuvati za sva vremena. Rukopis je izložen u Narodnom muzeju i preksinoć u 19 časova riznica je osveštana činom episkopa Atanasija (Rakite). Velikom obredu prisustvovali su predsednik SRJ Vojislav Koštunica, savezni premijer Dragiša Pešić, savezni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministar inostranih poslova Goran Svilanović, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, Dejan Medaković, prof. dr Radmila Milentijević, naravno, direktorka muzeja Bojana Borić-Brešković, pomoćnik ministra za kulturu Jovan Despotović i drugi brojni gosti koje je rigidno obezbeđenje propuštalo isključivo uz pozivnicu.
Komora vredna oko 30.000 DM, u kojoj je od sada pohranjeno 'Miroslavljevo jevanđelje', nabavljena je zahvaljujući donaciji Radmile Milentijević, ministra informisanja, u jednoj od faza vladavine Slobodana Miloševića.
'Miroslavljevo jevanđelje' nastalo je 80-tih godina 12. veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, za crkvu Sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju. Knjiga je pisana perom i crnim mastilom na pergamentu. Uvezana je u kožni povez koji potiče iz 14. veka, za koji se na osnovu monograma utisnutih u kožu smatra da vodi poreklo iz nekog svetogorskog manastira. Tekst je pisan ćirilicom, a minijature (inicijali, figure i zastavice) bojene su zelenom, žutom i crvenom bojom, a ukrašene su zlatom. Sadrži 296 minijatura, stilski i ikonografski oslikanih u duhu romaničke i vizantijske tradicije. Nije poznato da li je 'Miroslavljevo jevanđelje' doneto u Hilandar odmah po nastanku rukopisa ili nakon pada Srbije pod tursku vlast, kada je crkva Sv. Petra i Pavla pretvorena u džamiju. Kada je kralj Aleksandar Obrenović za Vaskrs 1896. godine boravio u Hilandaru, monasi su mu poklonili svoje dve najvrednije relikvije: 'Miroslavljevo jevanđelje' i Hilandarsku osnivačku povelju velikog župana Stefana Nemanje iz 1198. godine. Sledeće godine rukopis je odnet u Beč zbog izrade fototipskog izdanja.
U toku prvog svetskog rata, 'Miroslavljevo jevanđelje' je sledilo put naroda i srpske vojske. Posle rata, spakovano je i zapečaćeno u trezoru Glavne državne blagajne, odakle je rukopis predat 13. juna 1935. godine Narodnom muzeju u Beogradu. Zbog nove ratne opasnosti, knjiga je tajno, tokom Drugog svetskog rata, čuvana u manastiru Rači na Drini. Nakon oslobođenja, 1945. godine, 19. juna vraćena je Narodnom muzeju. O zaštiti 'Miroslavljevog jevanđelja', nažalost, nije se odmah razmišljalo. Tek 1990. godine, nakon ličnog zalaganja akademika Dejana Medakovića, ozbiljno se pristupa analizi rukopisa, čije ekspertize rade dr Oto Vehter iz Beča, i dr Galina Bikova, konzervator iz Moskve. Najzad, konzervaciju ' Miroslavljevog jevanđelja' obavlja ekipa Narodne biblioteke na čelu sa dr Verom Radosavljević. U međuvremenu izdavačka kuća 'Dosije' uspeva da napravi još jedno fototipsko izdanje u ograničenom broju primeraka...
Riznica u kojoj je 'Miroslavljevo jevanđelje' upravo smešteno, namenski je prilagođena prostorija u okviru stalne postavke na prvom spratu Narodnog muzeja. Opremanje i klimatizacija riznice izvedeni su sredstvima koje je obezbedilo Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Radi posebnog režima zaštite, 'Miroslavljevo jevanđelje' biće dostupno posetiocima Narodnog muzeja samo povremeno. Posetioci imaju prilike da ga vide do kraja ove sedmice, u uobičajeno radno vreme Narodnog muzeja. A, za kasnije, stručnjaci treba da se konsultuju. Prema prvim podacima merenja vlage u vazduhu, preksinoć, nakon što je pored najstarijeg srpskog rukopisa prošao silan svet, stepen vlažnosti nije promenjen. M. M.
