Izvor: B92, 25.Okt.2016, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mi smo imuni na bolest nacionalizma"
U okviru programa "Arena od reči" Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, na Platou "Miloš Crnjanski" organizovana je tribina "Između nacionalne i kolonijalne kulture", na kojoj su učestvovali pisci Vladimir Kecmanović, Aleksandar Gatalica i Vladimir Dimitrijević i sociolog prof. dr Srđan Šljukić.
Dimitrijević je podsetio da je tridesetih godina 20. veka izbila velika polemika koju je pokrenuo Miloš Crnjanski tekstom "Mi postajemo kolonija strane knjige", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kojim je želeo da ukaže na činjenicu da ne možemo nigde stići ako se odreknemo sami sebe, a i Momčilo Nastasijević je smatrao da, da bismo bili evropski i svetski, moramo prvo biti svoji.
Kecmanović je skrenuo pažnju da se pojavljuje lažna dihotomija između nacionalne i internacionalne kulture, naglasivši da su nacionalno i kolonijalno zapravo u dihotomiji i definisao kolonijalno u književnosti kao preuzimanje obrasca bez doživljaja, bez razumevanja.
Kecmanović je rekao da u svom pisanju ima uticaj i nacionalne i svetske književnosti, dok Gatalica za sebe kaže da nije ni nacionalni ni internacionalni pisac.
"Ja sam pisac knjige koju pišem, nemam nikakvo nacionalno, međunarodno, lokalno ili bilo kakvo drugačije određenje, osim mehaničko-umetničko. Mehanički gledam da roman bude konstrukciono najbolje organizovan, a umetnički da bude najuverljiviji, najuzbudljiviji, najdopadljiviji", rekao je Gatalica.
On je istakao da "živimo u jednom jalovom, bezidejnom vremenu, gde su pisci faktički izgubljeni u prevodu i prostoru, ali to im je dalo jednu veliku privilegiju da naprave svoju kulu od slonovače".
Dimitrijević misli da imamo mnogo književnika koji prožimaju ono vredno iz svetske tradicije ostajući na nacionalnom putu. Gatalica naglašava da onoliko koliko imamo autentičnih glasova u književnosti toliko smo imuni na bolest kolonijalizma i na bolest nacionalizma.
"Mislim da u savremenoj srpskoj književnosti ima dovoljno autentičnih glasova da je opasnost od neke vrste neokolonijalizma praktično isključena", istakao je autor "Velikog rata".
Govornici su se osvrnuli i na odnos ideologije i književnosti.
Dimitrijević naglašava da su veliki pisci oni koji su svojom književnošću uspeli, poput Crnjanskog, da prevaziđu ideologiju, dok Kecmanović kaže da književnost nije izolovana od politike ili ideologije, ali da je treba smatrati višom u odnosu na ideologiju, a nikako njenom sluškinjom.
Dimitrijevićeva konstatacija da je tokom vlasti prethodnog ministra kulture postojala opasnost da najstariji srpski književni časopis "Letopis" Matice srpske prestane da izlazi, jer bio uskraćen za redovno finansiranje, pokrenula je razgovor o kulturnoj politici u Srbiji.
Gatalica ističe da osmišljavanje kulturne politike nije uopšte jednostavno i da postoje dve mogućnosti - prva koju radimo naopako, da se ulaže u krajnje produkte kulture, i druga koju ne radimo nikako, da se ulaže u kolektivno, javno i etablirano sećanje.
On je kao primer naveo da više od 20.000 stranica Borislava Pekića nije objavljeno i da bi trebalo da postoji razvojni centar sa stručnjacima koji bi te stranice pročitali kako bi se onda ti tekstovi štampali u vidu zbornika.
Gatalica kaže da ne treba kriviti nijedno ministarstvo, ni kulturnu politiku, jer nismo ulagali u ono što bismo mogli da nazovemo sećanje i upitao zbog čega nemamo Muzej Ljube Popovića, slikara koji je nedavno preminuo.
"Moramo da ulažemo u mogućnosti da se napravi nešto dobro, a Engleska je dobar primer kako se sistematski ulaže u javno sećanje", poručio je Gatalica.
