Izvor: TvojPortal.com, 16.Dec.2011, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marsovske hronike
Izvor: Glas Rusije
Crvena planeta i dalje privlači pažnju naučnika. Za sada su stručnjaci dobili telemetriju sa aparata Fobos-Grunt, koji je zapeo u okozemaljskoj orbiti. Oni se trude da shvate da li može da se računa na dalje koršćenje tog aparata. U međuvremenu njihovi kolege iz Instituta kosmičkih istraživanja RAN stigli su u SAD. Danas u Americi mora da bude lansirana najveća misija ka Marsu – Marsovska naučna laboratorija. Na marsovskom vozilu - marsohodu Kjurisiti >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << (Radoznalost) nalazi se i ruska oprema, a naši sunarodnici su članovi istraživačkog tima.
marsovsko vozilo - marsohodu Kjurisiti (Radoznalost)
Za razliku od drugih aparata, upućenih ka Marsu, Marsovska naučna laboratorija je usmerena na traženje tragova primitivnog života. Kjurisiti je praktično naslednik aparata NASA Viking. 1976. godine je on bio lansiran sa istom misijom na Crvenu planetu. Tada nije bio dobijen odgovor da li na Marsu ima života.
Posle nekoliko decenija razrađivači Kjurisiti su stekli nove tehnologije i novu strategiju traženja života. Ona se zasniva na detaljnom proučavanju okoline. Pre svega će aparat pokušati da nađe vodu – neophodan uslov života. Za to je namenjen jedan aparat, stvoren u Rusiji. To je neutronski detektor DAN, koji će registrovati prisustvo vode na dubini do 2 metra. Aparat meri sposobnost neutrona za odraz i otkriva prisustvo atoma hidrogena, - objašnjava princip rada naučnik laboratorije spektroskopije IKI RAN Vladislav Tretjakov.
Aparat se sastoji od dva bloka. Prvi zrači neutrone, drugi je detektor, koji će registrovati neutrone, a koje odražava tlo pod marsohodom. Od spektra neutrona i vremena njihovog vraćanja zavisi zaključak o prisustvu jedinjenja hidrogena u tlu. Procenićemo da li treba da u tom mestu istražimo tlo pomoću drugih aparata.
Podaci sa ruskog apprata će uporediti s podacima ostalih aparata i sistema. Zatim, posle uopštavanja čitave informacije, grupa za podršku marsohoda i Laboratorija kretanja na mlazni pogon u Pasadini (Kalifornija) zajedno će odlučiti, kuda treba usmeriti aparat. Grupu sačinjavaju naučnici iz nekoliko zemalja. Ruski tim je odgovoran za vodu, - nastavlja Vladislav Tretjakov.
Kada marsovsko vozilo bude gazilo Mars, naš tim će u Americi neprekidno podržavati rad aparata na njemu, kao i obrađivati podatke, reagovati na sve šta on nađe. Mi ćemo fiksirati, naprimer, da su tragovi vode bili ne nekom delu puta. Program za sledeći dan će se graditi na osnovi nalaza prethodnog dana.
Naučnici iz IKI RAN će se vratiti iz Pasadine u avgustu 2012. godne, kada se aparat približi Marsu. Prvih 90 dana posle sletanja je najnapetiji period. Zato će Rusi raditi danonoćno u tri smene, prateći aparat. Marsovska naučna laboratorijav se mnogo razlikuje od drugih stanica, koje su sletele na Crvenu plnetu. Prvo, ona je najteža, njena težina iznosi 899 kilograma. Zato je radi kočenja u marsovskoj atmosferi trebalo razraditi složeni sistem. Prvo će brzinu gasiti toplotni štit, zatim padobran, te, najzad, platforma na mlazni pogon, koja će se odvojiti od aparata kad on dotakne tlo.
Pored odgovora na pitanje laboratorija ima još mnogo zadataka, koje mora da izvrši na toj planeti. Ona mora da otkrije, odakle su na Marsu tragovi amonijaka i metana. Na Zemlji su izvori tih gasova bakterije ili vulkani, ali na Marsu nema aktivnih vulkana. Zašto je tokom 3 milijarde godina klima na toj planeti postala hladna i suha? Svakako, reč je i o vodi! Indirektnih dokaza njenog postojanja na Marsu ima. Naprimer, ima fotografija strme obale, koju je podlokala voda. Ostalo je samo naći direktne dokaze.
Inače, čak i ako to ne uspe, teško je preceniti važnost misije Marsovske naučne laboratorije. Mnoge zemlje narednih decenioja planiraju pilotiranu ekspediciju na Mars, zato će svake dopunske informacije o Crvenoj Planeti biti veoma vredne
rusijanaukakosmosMars
