Izvor: Politika, 23.Apr.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marković i Nikolićeva na čudan način iskazuju zahvalnost našem timu
Prikrivajući profesionalnu neveštinu i bezidejnost pozivanjem na mešanje kuće u posao mladih autora, gospođa Nikolić i gospodin Marković pokazuju zaprepašćujuće nepoznavanje osnovnih mehanizama nastajanja predstave
Poštovani,
Obraćam vam se sa željom da argumentovanim odgovorima prekinem nedostojne komentare i dezinformacije koje se, gotovo u kontinuitetu, pojavljuju, kako u vašem cenjenom listu, tako i u anonimnim internet paškvilama i tendenciozno narušavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugled teatra Atelje 212 na čijem sam čelu.
Danima su vaši čitaoci izloženi grubim neistinama o navodnim ugroženim slobodama gospodina Ivana Medenice, teatrologa ovdašnjeg, koje se tiču njegovog prava da prisustvuje predstavama našeg pozorišta i slobodno iznosi svoj kritički sud o njima. Zloupotrebljavajući slobodu javne reči, gospodin Medenica, bez ikakvih dokaza, pokušava da sebe predstavi žrtvom, izrugujući se tako činjenicama, koje mu ne idu na ruku, ukusu, pa čak i zdravom razumu čitaoca vaših novina. Činjenice su, nepobitno sledeće: gospodin Medenica je slobodan da, kao i svi građani zemlje za čiju smo se demokratizaciju borili i izborili, prisustvuje našim predstavama, uključujući i premijerna izvođenja i da o njima, bez ikakvih posledica, iznosi svoj kritički sud koji, kao što nam je poznato, po pravilu nije afirmativan po predstave nastale u vreme mog upravnikovanja kućom. Na kritike gospodina Medenice, ni ja, niti bilo ko od zaposlenih u Ateljeu 212 nije odgovarao, niti ima nameru. One su svedočanstvo njegovog pozorišnog ukusa i služe mu na čast, ili na sramotu, kako vam drago. Pravo je upravnika kuće, bazirano na članu 59 statuta Ateljea 212, da kreira poslovnu politiku kuće, njenu prezentaciju javnosti, kao i protokol premijernih gostiju. Taj protokol se obnavlja svakim premijernim izvođenjem i, shodno prilikama, trpi manje ili veće personalne promene. Mišljenja sam da protokol jedne organizacije, bila ona pozorište, Vlada Republike Srbije, ambasada strane zemlje ili ugledna kompanija, označava spisak prijatelja i saradnika onoga ko protokol sastavlja i za čije su prisustvo domaćini posebno zainteresovani. Položaj pozvanog gosta podrazumeva lepo vaspitanje, korišćenje privilegija svoje pozicije, a nikako zloupotrebu gostinskog položaja i izvrgavanje domaćina ruglu. Svojim javnim nastupima i tekstovima u vašem kulturnom dodatku, gospodin Medenica je, višestruko prenebregavajući pravila novinarske etike i morala, diskreditovao sebe kao gosta naše ugledne pozorišne kuće. Ljubazno osoblje Ateljea 212 će uvek, sa zadovoljstvom,rezervisati kartu gospodinu Medenici i biti mu na raspolaganju, s tim što će poštovani gospodin tu kartu kao i ogromna većina naših građana morati da plati. Lamentirati nad izgubljenim privilegijama i praviti od jednostavne i svuda u svetu uobičajene situacije skandal, znači i grubo se rugati desetinama hiljada gledalaca Ateljea 212 koji uredno kupuju svoje karte i veruju da je naš teatar mesto koje će im pružiti odgovore na značajna pitanja vremena u kome živimo.
Sticajem nesrećnih okolnosti, ili profesionalne dezorijentisanosti dvoje mladih autora, došli smo u situaciju da rediteljka Anđelka Nikolić i dramaturg Milan Marković na sav glas govore o uskraćivanju svojih autorskih prava tokom rada na predstavi „Da nam živi, živi rad“ u Ateljeu 212, koristeći pri tome omrznutu, a populističkom uhu tako intrigantnu reč – cenzura. Žao mi je što ovo dvoje ljudi, tek zakoračilih u svet profesionalnog teatra, na čudan način izražavaju zahvalnost dramaturškom timu Ateljea 212, meni lično i uglednim glumcima našeg teatra (Svetlana Bojković, Renata Ulmanski, Feđa Stojanović itd.) na jasno izrečenim stavovima i jednodušnim zaključcima o problemima u procesu rada i mogućim rešenjima za prevazilaženje istih. Prikrivajući profesionalnu neveštinu i bezidejnost pozivanjem na mešanje kuće u posao mladih autora, gospođa Nikolić i gospodin Marković pokazuju zaprepašćujuće nepoznavanje osnovnih mehanizama nastajanja predstave. Sve intervencije proizašle iz primedabanakon održane kontrolne probe usvojene su na radost i uz podršku ansambla predstave i svih ostalih saradnika i vidno su, po mišljenju samih učesnika, doprinele uspehu predstave „Da nam živi, živi rad“. Sugestije, primedbe i zahtevi proizašli iz preglednih proba i uočavanja problema predstave, uobičajena su praksa u svakom teatru kod nas i u svetu i predstavljaju zajednički napor zaposlenih u kući i autorske ekipe da krajnji proizvod, sama predstava, bude dostojna ambicija i sredstava uloženih u njeno nastajanje. Uostalom, mladi su autori, u ugovorima potpisanim sa Ateljeom 212, sporazumno pristali na sve navedene uslove koji su, shodno pravnim i profesionalnim normama, uobičajenim za poslove za koje su angažovani. Ukoliko su mislili, ili i dalje misle, da su njihova autorska prava na bilo koji način prekršena mogli su, i još uvek to mogu, da uskrate izvođenje spornog dela. Pitanje je zašto to nisu učinili, a odgovor se možda krije u čudnoj disproporciji između autorske sujete i autorskih honorara.
Na samom kraju, verujući da sam uspeo da, bar delimično, udovoljim potrebi vaših čitalaca za punom istinom, želeo bih da napomenem da je Atelje 212, u ovoj sezoni, najposećenije beogradsko pozorište, da je broj gledalaca našeg teatra udvostručen, a naši prihodi utrostručeni u odnosu na proteklu sezonu, da je predstava „Kosa“ uspela da u rekordno kratkom roku dođe do desetohiljaditog gledalaca, da ćemo istom predstavom otvoriti naš najprestižniji festival – Sterijino pozorje, a zatim gostovati u Sarajevu i Banjaluci, da je predstava „Čekaonica“ u režiji Borisa Liješevića, takođe u oficijelnoj selekciji Pozorja, da je očekuju ugledna međunarodna gostovanja, da smo, zatim, predstavom „Šuma blista“ u režiji Tomija Janežiča trijumfovali na ovogodišnjem festivalu u Užicu i da nas, sa predstavama ovog uvaženog reditelja, tek čekaju značajni festivalski nastupi širom Evrope, a da smo, uz sve to, osnovali i festival – Mucijeve dane, koji nas očekuje u drugoj polovini maja, mogu sa ponosom da zaključim da je Atelje 212 u sezoni pod nazivom „Revolucija“ jedna zahuktala pozorišna mašina koja neće stati pred svakom preprekom i gubiti vreme na svakoj stanici gde dokoni meštani žele da polemišu o kulturi.
Pozivam, naravno, istomišljenike i neistomišljenike da nam se priključe na tom putu, bilo posetom našim predstavama ili tribinama, bilo posetom upravi Ateljea i otvorenim i argumentovanim razgovorom. Ukoliko uspeju da se probiju kroz redove na blagajni, dakako.
Autor je reditelj i direktor pozorišta Atelje 212
Kokan Mladenović
[objavljeno: 24/04/2010]
.jpg)
