Izvor: Blic, 27.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali ekran
Mali ekran
Stalni uspon kvaliteta američkog koncepta televizijske zabave sličan je pokušajima da se makar za milimetar, ili delić sekunde poprave i inače neljudski sportski rekordi. Iz bespoštedne konkurencije i nemilosrdne borbe za rejting proizlaze mnoge traume i depresije, ali i šanse da istinski talentovani ljudi dođu do dobro plaćenog posla kakav zaslužuju. Kad, recimo, na NBC-ju posredstvom kabla, ili satelita iz večeri u veče gledate, jedan za drugim, tok šou >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << programe Džeja Lenoa i Konana O’Brajena, slika se izoštrava do bolnog maksimuma, a domaće TV zvezde smanjuju do prave visine, delujući kao oholi mucavi patuljci, koji ne ulažu gotovo nikakav trud da bi, u masi kojoj je već samom ponudom oduzeto pravo na izbor, uživali abnormalnu popularnost.
Za razliku od većine istaknutih voditelja ovdašnjih televizija čiji se najviši dometi svode na papagajsko ponavljanje tri-četiri s mukom naučene besmislice i koji, nasumice bačeni pred kamere, nekontrolisano odskaču po studiju sudarajući se sa još unezverenijim gostima, TV zvezde u ozbiljnim zemljama vrhunskom glumom dočaravaju izmišljene likove kojima su dali sopstvena imena.
Drugim rečima, O’Brajen, Leno - koji je svojevremeno odneo važnu pobedu nad Dejvidom Letermanom u borbi za upražnjeni termin slavnog Džonija Karsona - i njima slični uz punu saradnju gostiju rade emisije po scenariju koji pišu izuzetni scenaristi i u kome je surogat spontanosti doveden do vrhunca.
Odavno utvrđeni standardi profesije ne dozvoljavaju vulgarnu familijarnost, niti bilo kakav vid nestilizovane komunikacije. Jer upravo stilizacija i dinamika predstavljaju noseće stubove hrama dobre televizijske zabave čija izgradnja u ovim krajevima, nažalost, još uvek nije počela.
Elitizam za sve
U senci žestoke i nepredvidive borbe za dodelu TV frekvencija (konkurs se upravo danas zatvara), još veća frtutma se predviđa u podeli licenci za radio-stanice. Na beogradskom elektronskom nebu postoji stotinak radijskih stanica, a u novoj raspodeli ima mesta samo za pet nacionalnih licenci, jednu pokrajinsku i 14 regionalnih. Pošto nema žive osobe koja može lako da se snađe s ovom medijskom džunglom, ishod je krajnje neizvestan.
Iako su mnogi medijski analitičari s domaćeg bunjišta prerano otpisali radio, on je u svetu u velikom zamahu, a i u našem prostoru je pokazao vitalnost i mogućnost marketinškog snalaženja. Kao istrajnog slušaoca radija, veoma me kopka kako će proći dva programa Studija B, na frekvencijama 94,9 (alternativna muzika) i 99,1 (klasika i džez), kao i legendarna 'Dvestadvojka' s velikim noćnim blokovima klasike i džeza. Mnogo kulturnih sadržaja teško će izdržati trku s moćnijim stanicama iza koje stoje veliki novci i moćni ljudi (poneki od njih s kapitalom članova Miloševićeve vlade i sadašnjom utemeljenošću u kućama poput 'Dilojta').
Posebno sam zabrinut, zašto kriti, za opstanak jedinog specijalizovanog radija za kulturu u svim vidovima, za Radio Beograd 2, čiji je radni slogan 'Program kulture, elitizam za sve'. Već tri godine ovaj program ometa izvesna radio-stanica koja se naziva 'Glas crkve' iz Valjeva. Odgovorni ljudi ovog nekada državnog radija su mnogo puta ulagali prigovore na ovu vrstu piraterije, ali dosad spasa nije bilo. Šta će biti sada? Valjda će ih razdvojiti. Nije dobro kad glas crkve ometa kulturu, zar ne?
