Izvor: B92, 12.Okt.2013, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"'Male batine' nisu samo kućni problem"
"'Male batine' ili nasilje koje ne izaziva vidljive, fizičke posledice, shvataju se kao kućni problem, a on nije samo to", tvrdi reditelj Boban Skerlić, autor predstave "Trpele" koja će premijerno biti izvedena 13. oktobra u BDP-u.
Pozorišni projekat "Trpele", o nasilju nad ženama koje su posle dugog trpljenja odgovorile nasiljem, započet je kao neka vrsta društvenog angažmana, a rezultirao je predstavom koja je autentični scenski čin, izjavio je Tanjugu reditelj i koscenarista >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Boban Skerlić.
Premijera drame, čiji je tekst pisao zajedno sa Milenom Depolo na osnovu dokumentarnog materijala, biće 13. oktobra izveden na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta.
"Ja sam praktično izmislio ovaj projekat, s tim da bih u ovom trenutku voleo da gledam na njega isključivo kao na pozorišni čin", rekao je Skerlić.
"Projekat je krenuo kao vrsta društvenog angažmana i kao posledicu će verovatno imati društveni angažman, ali ono što je nas u ovom procesu zanimalo jeste da pozorišnim jezikom ispričamo uzbudljivu priču i da, na neki način, popravimo svet oko sebe", objasnio je on.
Na pitanje o stilu predstave, rekao je da je ekipa u prvoj fazi rada u šali razgovorala kako ne bi smeli da dozvole da naprave "stand-up tragediju".
Komad sadrži ispovesti sedam žena koje su ubile svoje zlostavljače, ali predstava nije jednostavno monološko obraćanje sedam glumica publici, dodao je on.
"Trudili smo se da pozorišnim jezikom i pozorišnim sredstvima te priče učinimo uzbudljivijim, tačnim, autentičnim. Pritom smo ih prepleli na mestima koja su nam se činila sličnim, kako bismo približili bitne elemente tog fenomena", kazao je reditelj.
Što se tiče vrste publike za ovu specifičnu predstavu, izrazio je očekivanje da će zanimati sve građane u Beogradu i Srbiji, napominjući samo da to nije predstava za decu i omladinu, mada ne znači da je za njih zabranjena, i dodao da će je njegova deca gledati.
"Ova predstava je upućena nekom zrelom svetu koji se pita nad sobom", kazao je Skerlić.
Tokom istraživanja za projekat autor je došao i do jedne, kako je rekao, teorije o tome otkud toliko nasilja nad ženama. "Nisam hteo da dodajem tu teoriju kao 'zaključak' u tekstu, mada će on možda da proizađe iz celine predstave", napomenuo je on.
"To je pre svega društvena paradigma po kojoj se muškarac shvata kao gospodar života i smrti svoje porodice, gde je on vlasnik žene i njenog bitisanja i to se smatra kao društveno prihvatljivo", ukazao je Skerlić.
"Već sama činjenica da podrazumevate da nešto što se drugome događa u četiri zida nije vaš problem - neispravna je u situacijama kada se događa nasilje, kada se događa kriminal. Međutim, nekako se 'male batine' ili nasilje koje ne izaziva vidljive, fizičke posledice, shvataju kao, ipak, kućni problem, a on nije samo to", naglasio je on.
Nasilja, mada druge vrste, ima i u Skerlićevom filmu "Top je bio vreo", prema istoimenom romanu Vladimira Kecmanovića o odrastanju jednog dečaka u opkoljenom i granatiranom Sarajevu, početkom devdesetih godina prošlog veka.
Publika odavno čeka da vidi ovaj film, a reditelj i scenarista iskreno kaže: "Pa i ja ga dugo čekam".
"Mi smo pre dve i po godine završili montažu. Imamo obećanje producenta da ćemo film završiti sada, u narednih par meseci", dodao je on.
U međuvremenu, Skerlić nastavlja snimanje nekoliko epizoda popularne televizijske serije "Otvorena vrata". Istovremeno pokušava da pokrene snimanje svog započetog, pa zaustavljenog filma za decu "Zmajovini pangalozi", koji će, kako je najavio, biti nešto sasvim drugačije - porodični 3D mjuzikl.
Mada su uslovi za produkciju na filmu i u pozorištu u današnje vreme veoma teški, Skerlić ima dovoljno projekata.
"To je borba, ni 15 posto onoga što započnem ne uspem da realizujem. Dosta radim, ali 85 posto sveg posla nikad ne vidi svetlo dana", rekao je on.
Na pitanje da li je to posledica materijalnih ili organizacionih problema, odgovorio je da je "sve to vezano".
Skerlić je ukazao na "klimu u društvu, koja je započela 90-ih godina, a nije se preokrenula, po kojoj je kultura jedan nepotreban začin bez koga se može i nikog ne bi bolela glava da se pozorište sutra pretvori u garažu ili tržni centar".
"Šta onda očekivati? Samo morate da se borite i da se nadate da će situacija da se popravi", zaključio je on.
