Izvor: Blic, 30.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magični, ludi svet buvljaka
U galeriji „Magacin" u Ulici Kraljevića Marka 4 nedavno je otvorena izložba „Svet Aleksandra Zografa" strip autora Saše Rakezića. Rakezić je, ipak, janosti poznatiji po umetničkom imenu Aleksandar Zograf, pod kojim već petnaestak godina stvara jedinstvene stripove koji su mu, po starom dobrom običaju, prvo doneli uspeh u svetu, pa onda u Srbiji. Njegove stripove možete čitati svake sedmice u nedeljniku „Vreme", izložba u „Magacinu" biće otvorena do 9. avgusta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a autor će u utorak 1. jula, u 18 sati, publiku voditi kroz izložbu.
Osim stripova iz „Vremena", na izložbi se mogu videti i neki od najranijih Zografovih radova (poput urnebesno smešnog crteža Mikija Mausa iz 1978, „kada je Aleksandar Zograf bio 15 godina star"), kao i originalni predmeti pronađeni na buvljacima prema kojima je pravio stripove (kakav je fascinantni fotoalbum sa „Saveznim sletom partizana" na „Stadionu JNA" iz sedamdesetih godina). Organizator izložbe i urednik Doma omladine Dragan Ambrozić za Zografa kaže da je jedinstvena pojava na našoj umetničkoj sceni, svojevrsni pesnik stripa. „Kada se to o čemu Zograf crta i piše podigne na nivo popularne kulture, to dobije jednu drugu, poetsku dimenziju, što nije daleko od filmova 'Ko to tamo peva’ i 'Maratonci trče počasni krug’, koji su pogodili naše naravi pretvorivši ih u nove mitove", kaže Ambrozić za „Blic".
Ipak, ostaje činjenica da se strip u našoj kulturi još uvek bori za ono što Zograf u razgovoru za „Blic" zove poštovanjem. Obučen u crno i sa čarapama s crno-belim štraftama (kako izgleda i njegov standardni lik u stripovima), Aleksandar Zograf je nakon intervjua televizijama za „Blic" prokomentarisao pažnju koju privlači svaki put kada izlaže, što je za autsajderski svet alternativnog stripa iz kojeg potiče prilična retkost. „Strip se oduvek smatra nečim usputnim, iako se već decenijama zna da je to umetnost ravnopravna s bilo kojom drugom. Međutim, postoji jedan proces koji traje decenijama, a to je poštovanje za koje strip treba da se izbori. Ako nekome kažete da se bavite operom, odmah će vam skinuti kapu, a ako kažete da se bavite stripom, gledaće vas pomalo čudno. A ja mislim da je ta autsajderska pozicija stripu i potrebna". Zograf svoju fascinaciju buvljacima tumači samom prirodom tih mesta. „Tamo za mene postoji nešto uzbudljivo koliko i sam život. Vi na jednoj buvljoj pijaci imate sve moguće sadržaje koji postoje na ovom svetu, s tom razlikom da većina tih stvari nije nova i izglancana i nije postavljena na neki pijedestal ili uredne rafove kao u supermarketu, već je potrebno malo tragati za njima. Ako želim nešto da saznam o nekom mestu, prvo odem na buvlju pijacu, pa tek onda u muzeje, zato što mislim da je to jedno parče života koje je odlomljeno i takođe ima autsajdersku poziciju, jer se unapred smatra da ono što se nađe na jednoj buvljoj pijaci i nije tako bitno čim se našlo tamo", kaže Zograf.
Njega ne brine mogućnost da buvlje pijace uzmaknu pred šoping molovima iako se u poslednje vreme čini da su im ovde dani odbrojani. „Mislim da je to nemoguće i verujem da ljudi ovde neće biti toliko ludi da zatvore buvlje pijace, jer bi to bilo protiv života. To je kao da zaustavljate krvotok na nekom mestu. Sve, pre ili kasnije, stigne na buvljak". Na pitanje da li će za sto godina neko tako govoriti i o „merkatoru" i „super veru", Aleksandar Zograf odgovara: „Uh! Verovatno. Ko zna?"
