Izvor: Blic, 05.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MTV Adria
MTV Adria
Srbija je, kao što je poznato, zemlja koja visi glavom nadole. Pretvorena u geto, delimično svojom, delimično tuđom voljom, ona se ponovo, od početka, uči komunikaciji sa spoljnim svetom, poput šimpanze koji disciplinovano pritiska tastere pod budnim okom i uz blagonaklono klimanje glave svojih instruktora. Promenom ugla posmatranja, mogu se, međutim, otkriti i neke dobre strane sadašnjeg trenutka: recimo, dolazak globalne muzičke mreže MTV, sa prigodnim dodatkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Adria, koji označava skup zemalja u našem bližem i daljem okruženju. U zapadnom svetu MTV je već odavno deo svakodnevice, ogledalo aktuelnog meinstrima i neka vrsta vrhunski upakovanog medijskog džank fuda prilagođenog ukusu i potrebama najširih masa, koje istovremeno diktira i zadovoljava. Kod nas, s druge strane, ozbiljan ulazak ovakve televizije je eksplozivan pomak napred, koji bi mogao imati presudnog uticaja na redefinisanje muzičke scene, ponovno (ili, bliže istini, inicijalno) uspostavljanje kriterijuma i, konačno, probijanje staklenog zvona i izlazak iz izolacije.
Nesrazmera između talenta i tretmana, vrednosti i egzistencije, napora i nagrade, koja je u Srbiji – zemlji u kojoj muzička umetnost još nije legalizovana – sumanuto normalna, tako bi mogla biti postepeno prevaziđena, a blatnjava šatra i stolovi na splavovima zamenjeni pravim koncertnim i plesnim podijumima. Doživljavati ideju uspostavljanja meinstrima kao spas svakako je svojevrstan paradoks, ali i najtačniji odraz ovdašnje muzičke realnosti. MTV Adria na srpskom medijskom prostoru tek je u fazi orijentacije i izgradnje, ali potencijal koji sadrži ne bi trebalo da bude podcenjen.
Manhajm-Hajdelberg
Fasbinder, Venders, Džarmuš, i mnogi drugi, su prvi delić kasnije svetske slave okusili na manhajmskom festivalu, jednom od najstarijih i najuglednijih, a svakako najcenjenijem u maloj porodici festivala autorskog, nezavisnog i alternativnog filma. Sledeći čvrstu programsku orijentaciju, kakvu je teško prepoznati u najizvikanijim, poput, kanskog, venecijanskog ili berlinskog, 54. izdanje festivala Manhajm-Hajdelberg (l8-26. novembra) prikazalo je oko 200 dela, u raznim kategorijama, od čega je 20 bilo u zvaničnom, l2 u izvanrednom programu 'Otkrića', od čega su 52 svetske premijere.Otkako se direktor i selektor Mihael Koc pre dvanaest godina sjajno dosetio da festival proširi na obližnji univerzitetski centar Hajdelberg i time udvostručio budžet festivala, uveden je prateći tok 'Producentski susreti', na kojima je ove godine bilo blizu hiljadu autora sa novim filmskim projektima, peoducenata i distributera nezavisnog filma. To nigde drugde ne postoji.
Bilo je tu mnogo izazova za prave sineastičke sladokusce. Kako festival bez velikih filmskih zvezda i proslavljenih rediteljskih zveri gradi svoju vernu publiku, lično sam se uverio (bio sam predesednik međunarodnog žirija FIPRESCI), jer su mnoge projekcije bile rasprodate. Valja znati da se svaki film prikaže šest puta, a Manhajm je četiri puta manji od Beograda. Toliko da biste shvatili kakva je važnost ovakvog festivala (ovih dana je konačno ukinut beogradski festival autorskog filma, najv iše zahvaljući trapavoj politici gradskog sekretarijata za kulturu). Zato smo mi kultura večitih ponavljača.
