Izvor: B92, 01.Sep.2009, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lula kao simbol filozofije Magrita
Arh. Radmila Milosavljević
Izvor: Kuća stil
Slika belgijskog umetnika Rene Magrita iz 1929. godine liči na vešto naslikanu firmu iznad prodavnice duvana koja prodaje i pribor za pušenje: lule, duvan, cigarete, cigarilose, tompuse, tabakere i sve ostalo što prati ovaj, danas, tako prokaženi porok. U ono vreme, pušenje je bilo dozvoljeno i šik, a muškarac bar zagonetniji, misteriozniji i zanimljiviji od onog bez lule.
To, međutim, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bila namera umetnika kada je slikao lulu. Naprotiv, on je ispod lule jasno napisao: "Ovo nije lula". Ova, naizgled, slikarsko-laička zavrzlama ima dublji smisao, jer umetnik kroz naizgled običan predmet želi da odgonetne jedan filozofski paradoks koji je okupirao njegove misli. U pitanju su konvencije o znacima. On želi da dokaže da je veza između semantičkih i ikonografskih znakova na jednoj, i predmeta na drugoj strani, zasnovana samo na nizu konvencija, a ne na prirodnim i nepobitnim činjenicama.
Slike sa lulama rezultat su umetnikovoh izražavanja u domenu veza između REČI, SLIKE i PREDMETA. Rezultate tih istraživanja Magrit je objavio u jednom časopisu u tekstu pod nazivom: „Reči i slike". U tekstu je ukazao na činjenicu da ima veoma malo ili ni malo veze između samog predmeta i slike koja ga predstavlja. Ni reči ni slike nisu u stanju da otkriju ono suštinsko što čini jedan predmet. Predmet, sam po sebi, ostaje i dalje tajna, izvan domašaja reči i slika. Zbog toga se umetnik ponadao da će tekst ispod slike lule bar donekle uspeti da odgonetne misteriju stvari.
Lula, kao simbol njegove filozofske teze, pratila je umetnika do kraja života.
Magrit je bio više mislilac nego slikar, ali je njegov uticaj na brojne generacije umetnika bio ogroman. Tome je doprineo i filozof Mišel Fuko koji je shvatio poruke Renea Magrita.
RENE MAGRIT (1898-1967)
Belgijski umetnik rođen je u gradu Lesinu u Belgiji, kao najstariji od tri brata. 1911. njegova majka je izvršila samoubistvo pod misterioznim okolnostima i on mašta o magiji provodeći vreme na lokalnom groblju. 1916-1918. studira slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Briselu. 1919. upoznaje slikarstvo Đorđa de Kirika koje ga oduševljava, kao i slikarstvo Matisa i Pikasa. 1920. ponovo sreće Žoržetu Berger, svoju simpatiju iz detinjstva. 1922. ženi se njom i ona postaje njegova značajna podrška. Tada slika cvetne dezene u fabrici tapeta, slika postere i reklame. Upoznaje se sa pristalicama nadrealizma i prihvata njihove ideje. Istovremeno počinje da piše eseje o estetici i filozofiji. 1926. slika "Izgubljenog džokeja" (minijaturni konj i jahač u šumi čije drveće liči na gigantske balustrade) gde je klica njegovih budućih ideja. 1927. priređuje samostalnu izložbu u Galeriji "Santor"; odlazi u Pariz gde upoznaje Anri Bretona, Miroa, Dalija, Elijara... 1930. vraća se u Brisel. 1930-1940. učestvuje na svim značajnim međunarodnim izložbama nadrealista. U međuvremenu boravi u Londonu.
1940-1946. slika u maniru impresionizma. Objavljuje belgijski nadrealistički manifest: "Nadrealizam na svetlu dana". 1948. slika u maniru fovizma. 1953. radi murale za kazino u Nok-le-Zuteu. 1954. priređuje svoju prvu veliku retrospektivu u Palati lepih umetnosti u Njujorku. Do 1966. redovno sarađuje u časopisu "Retorika" dajući svoj veliki doprinos filozofiji i umetnosti. 1967. umire u Briselu.
U novom broju Kuće stil brojna iznenađenja: informišite se o aktuelnim trendovima u dizajnu, po prvi put otkrijte drugačiji Meksiko, saznajte sve o fenomenologiji ženske štikle, inspirišite se porodičnim kućama u kamenu i naučite sve o blagodetima prisustva vode u bašti i vrtu.
Četiri sveža šoping vodiča daće novu energiju ovom letu.
Uživajte!
.jpg)
