Izvor: Arte, 10.Nov.2020, 11:23
Ljiljana Bursać: Prostori logosa
Samostalna izložba autorke LJiljane Bursać, radovi na papiru "Prostori logosa" održaće se u Maloj Galeriji Doma Vojske, Beograd od 20. novembra, – 9. decembra, 2020. godine.
Logos kao pojam obuhvata brojna značenja. LJiljana Bursać svakim delom proširuje njegovo značenje tako da u diskursu ove izložbe on predstavlja, pre svega slovo, reč, misao i prostor. Slovo i reč su osnovne jedinice svake knjige, od onih pisanih rukom, do onih koje čitamo na ekranima kompjutera. >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << Misao preneta na podlogu za pisanje, uz pomoć slova i reči, je jedan od njenih oblika eksterizacije. Za razliku od govora, koji je u tesnoj sprezi sa vremenom i nastaje u trenutku izgovaranja, zapisana misao ostaje na podlozi onoliko dugo koliko traje ta podloga. LJiljana Bursać koristi i formu palimpsesta u okviru konstantnog dopunjavanja ranijih radova, čime nastaju sasvim novi, koji, međutim, ne anuliraju stare, već postaju kompleksna celina, vidljiva u svim slojevima zahvaljujući pausu kao podlozi.
Ispisane misli, pri tome, ne moraju biti na poznatom jeziku. NJihova poruka može se osetiti i ukoliko je pismo tipa asemik. Asemična pisma plod su inspiracije umetnika i najčešće nemaju tačno utvrđena značenja, već se zamisao umetnika oseća kroz sam koncept pisanja. Potezi, boje, oblik slova, dužina reči, prazni prostori među rečima - sve to navodi posmatrača da oseti značenje. LJiljana Bursać koristi brojna pisma, među kojima su i asemici i izvodi ih zlatom. Kako zlato nije boja, već reflekcija svetlosti, to je njeno pisanje - pisanje svetlošću. Osim pisanja, umetnica se bavi i brojnim rukopisima nastalih tokom više vekova, među kojima je i Vojnič manuskriptom, koji do danas nije dešifrovan. Bilo da je reč o poznatom pismu ili o onom koje je plod umetnikove mašte, posmatrač u njemu oseća ritam, koji se dobija alternacijom ispisanih segmenata sa onima koji to nisu. Ti međuprostori zapravo su prolazi u beskonačne prostore, koje posmatrač osvaja u svoji mislima. Izgled pisanog teksta nekada nas može asocirati i na sasvim druge pojave. Na primer, možemo ga doživeti kao kakav pejzaž, predeo ili prostor logosa. Ti prostori su, kao i međuprostori između reči beskrajni. Prostori logosa, pri tome, ne moraju striktno biti vezani za reči, slova, misli, već se mogu zasnivati na nekim realnim prostorima, pejzažima, poput onih u pustinji Negev.
