Izvor: Politika, 11.Nov.2013, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lična istorija čestitog luzera
Prvi put u životu poželeo sam da ispričam priču o čestitosti i iskrenosti koju Italijani u poslednje tri decenije i „Berluskonijeve ere“ veoma retko praktikuju – kaže za „Politiku“ italijanski reditelj Đovani Veronezi
8. RIM
Rim- Ernesto je od one vrste ljudi koji pokušavaju da slede svoje snove bez ikakvog gubitka. Mnogi bi ga opisali kao naivnog čoveka, ali nije u pitanju to već čestitost i iskrenost, te tako retke osobine ubrzanog savremenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čoveka. Ernesto je glavni lik italijanskog filma „Peti točak“ Đovanija Veronezija, sa kojim je pre nekoliko večeri, u impozantnom zdanju Korbizijeovog Auditorijuma, svečano otvoren 8. Rim festival.
Veronezijev „Peti točak“ može se definisati kao romantična, gorko slatka komedija, porodična saga jednog tipičnog italijanskog luzera kojem ništa ne ide od ruke, ali mu život stalno otvara nove male mogućnosti. Ovo je filmska priča o pravim životnim vrednostima. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” Veronezi kaže da je u ovom filmu uključen „onaj romantični deo moje ličnosti koji, inače, ne pokazujem previše” i da mu je kao Italijanu „naravno stalo i do sentimentalnog aspekta priče”. Na moju konstataciju da u filmu ima i elemenata nostalgičnosti i na pitanje da li on oseća nostalgiju za prošlim vremenom, za detinjstvom, nekim boljim, mirnijim, sporijim i srećnijim vremenom, odgovara: „Nisam nostalgičan čovek, ne gledam nazad u prošlost, u mom stanu nećete naći fotografije iz mog detinjstva, trudim se da stalno gledam napred“.
Iz filma "Peti točak"
I ima u tome istine. Gledajući stalno napred, Đovani Veronezi je ostvario ubedljivu filmsku karijeru. Prvo kao uspešan scenarista, a potom i kao reditelj uspelih italijanskih komedija, među kojima su i tri nastavka „Ere ljubavi“ sa Monikom Beluči, Karlom Verdoneom, Robertom de Nirom, Plaćidom, „Moj Zapad“ sa Dejvidom Bouvijem, „Veštice sa severa“ sa Emanuel Senjije i Žerarom Depardijeom i „Šta će biti sa nama“ nagrađen sa čak pet „Donatelo“ nagrada.
- Posle svih ovih filmova ovo je prvi put da sam poželeo da ispričam priču o čestitom čoveku, o čestitosti i iskrenosti koje u poslednjih 30 godina u Italiji gotovo da ne postoje, jer ih Italijani veoma retko praktikuju. Prija mi tradicija italijanske komedije, uživam u filmovima Etorea Skole, Rizija, Moničelija koji su sigurno na mene uticali. A kada sam čuo Erenestovu životnu priču, ona je zaista zvučala kao prirodan deo tradicionalne italijanske komedije, kaže Veronezi.
Na pitanje kako je došlo do toga da snimi film o malom, običnom čoveku koji je istinita ličnost, reditelj odgovara: „Ernesta Fjoretija poznajem godinama. On je vozač za filmske producentske kompanije i sada je u ranim šezdesetim godinama. Jednom, posle zajedničkog ručka u jednom omanjem rimskom restoranu, prokomentarisao je da je jelo gore nego što ga je on spremao dok je radio kao kuvar u dečijim jaslicama. Posle toga tražio sam od njega da mi ispriča svoju čudesnu životnu priču, a dok sam je slušao pred sobom sam video kako promiču 40 godina italijanske istorije tokom kojih se ovaj skroman, častan i iskren čovek snalazio živeći životom punim koincidencija“.
Mali čovek na velikom ekranu! Istinita saga i protok vremena od četiri decenije. U filmu su zabeleženi neki od ključnih momenata u italijanskoj istoriji od 70-ih godina do danas, a Veronezi nudi pomalo ciničan, ali i pažljiv pogled na poroke i vrline Italijana. Njegov filmski junak (Ernesta u filmu vrsno tumači Elio Đermano) tokom svih tih teških godina etičke i moralne devastacije, korupcije, sitnog i krupnog kriminala, utaje poreza, nesavesnog zdravstva, ostaje pošten čovek, dobar vojnik lojalan svojim principima i svojoj ženi Anđeli (Alesandra Mastronadi), njihovoj ljubavnoj romansi i porodici.
–Ernesto je izuzetak i priča o njegovim životnim avanturama iz kojih je izašao neokaljan, učinila mi se kao sjajna mogućnost da na neki način pohranim nedavnu prošlost našeg društva. Ovo je autsajderski pogled na italijansko društvo i njegovu nedavnu prošlost – kaže Đovani Veronezi, naglašavajući i da su drugi likovi u filmu bazirani na stvarnim ličnostima. Recimo, lik kojeg u filmu tumači Serđo Rubini, beskrupulozni političar tipičan za italijansku socijalističku eru: oportunista, ciničan i nemilosrdan i prema sebi i prema drugima.
Za ovaj lik Veronezi kaže da je „figura nepomirljiva sa socijalističkim idealima Pertinija na kojem smo svi bili ponosni u prošlosti”. Tu je naravno i „Berluskonijeva era” za koju Veronezi kaže da je nanela ogromnu šetetu i zemlji i ljudima i koja, na njegovo iznenađenje, traje čitave dve decenije. Što se samog Ernesta Fjoretija tiče, preživeo je on i to što su ga greškom proglasili obolelim od teškog raka i to što mu je žena slučajno bacila u smeće loto-tiket sa osvojenom velikom novčanom nagradom i svaki izgubljeni posao, pa je sa lakoćom preživeo i Berluskonija.
Zvezde u večnom gradu
Već prvih dana 8. Rim festivala pod direktorskom komandom Marka Milera, doskorašnjeg čelnika Venecije, na crveni tepih stizali su: Skarlet Johanson, Runi Mara, Spajk Džounz, Džonatan Demi, ali i ekipa ruskog 3D spektakla „Staljingrad“ sa rediteljskim potpisom glumca, reditelja i producenta Fjodora Bondarčuka, sina slavnog Sergeja Bondarčuka. U glavnom takmičarskom programu je 18 filmova, a predsednik žirija je američki reditelj, scenarista i producent Džejms Grej. Svečano zatvaranje festivala je 17. novembra.
Dubravka Lakić
objavljeno: 12.11.2013.
