Izvor: Blic, 04.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota iznad teškoća
Lepota iznad teškoća
Gordan Kičić: Za sada mi se najviše dopao '25. sat' Spajka Lija. Gledao sam gotovo sve njegove filmove i zaključujem kako je uspeo da zadrži optimizam. Veoma mi je drago što je '25. sat' optimistički film uprkos teškoj temi. To je zapravo priča o prijateljstvu i odnosima među ljudima. Gledao sam svojevremeno dokumentarac o Spajku Liju. Vrlo iskren stvaralac. Mislim da je pravi tip.
Stefan Arsenijević: Nažalost, zbog obaveza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje imam ne stižem da iscrpno pratim Fest, čak ni u Berlinu mi nije polazilo za rukom da gledam filmove u onoj meri u kojoj sam želeo. No, gledajući 'Čikago' Roba Maršala imao sam vrlo pomešana osećanja. Bio mi je veoma zanimljiv u postupku, mada bi se moglo reći da se ta zanimljivost iscrpljuje u predugom trajanju. Jednu od najvrednijih dimenzija tog filma predstavlja pokušaj spajanja pozorišnog i filmskog izraza. Zapravo, sve vreme razmišljate o Bobu Fosu i o tome da su njegovi filmovi jako inspirativni.
Milena Marković: Nisam do sada gledala mnogo filmova na ovogodišnjem Festu. 'Tihi Amerikanac', po mom osećanju, nije bio baš zgodan za otvaranje. Možda je moglo biti nešto zabavnije. Radi se o romantičnoj melodrami, dobro ispričanoj i dobro odglumljenoj. Pratim američku kinematografiju, barem u onoj meri koja mi je dostupna, i mogu da kažem da se taj film značajno razlikuje od svega što stiže iz te moćne filmske industrije. Slojevita ljubavna priča smeštena u ratne uslove. I nijedan lik nije sasvim čist. I nema puritanizma. I nema moralno referentnih figura. Ozbiljna, životna ljudska priča.
Branko Cvejić: Ne znam koliko je moj sud merodavan, s obzirom na to da sam, do sada, gledao samo nekoliko filmova. Ali, od onoga što sam video, najviše mi se dopao 'Pijanista' Romana Polanskog. To je pravi, veliki evropski film koji potpisuje odličan reditelj. Iako se bavi ozbiljnom, teškom temom, progonom Jevreja u vreme fašizma, film nudi nadu, pa čak i lepotu. Rađen je, da tako kažemo, sa distance. Jer glavni junak, pijanista, događaje promatra uglavnom sa strane, kroz prozor, neki tajni otvor... Ono što daje poseban pečat je Šopenova muzika i ruke pijaniste koga glumi Edrijan Brodi, njegovi izduženi prsti koji na početku i na kraju prebiraju po stvarnim dirkama klavira. A iste te ruke na kojima se ovoga puta vide tragovi životnog trenutka, negde sredinom filma, preludiraju po zamišljenoj klavijaturi.
.jpg)
