Izvor: Politika, 14.Jan.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lazar Trifunović” Irini Subotić i Milanu Popadiću
Priznanje Društva istoričara umetnosti za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u 2013. godini dodeljeno Sanji Kojić Mladenov
Nagrada „Lazar Trifunović” za kritičko i teorijsko promišljanje moderne i savremene vizuelne umetnosti dodeljena je autorima dva rada publikovana u prošloj godini: dr Irini Subotić za monografiju „Nandor Glid” u izdanju Fondacije Vujičić kolekcije iz Beograda i dr Milanu Popadiću za zbirku eseja „Čiji je Mikelanđelov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << David” (Baština u svakodnevnom životu), čiji je izdavač Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Prema oceni žirija, u čijem su sastavu bili Jelena Stojanović,Ljiljana Ćinkul i Sava Stepanov, autorski rad Irine Subotić svakako jedan od udžbenika za buduće istoričare umetnosti i usredsređuje se na Glidov stvaralački doprinos kao integralni deo istorije moderne skulpture 20. veka. Ona prati celokupan opus ovog vajara i genezu njegovih glavnih dela – od Trebinja i Zavale, preko Mathauzena, Dahaua, Subotice ili Kragujevca.
– Danas nam je više nego ikad potreban Lazar Trifunović, njegova odlučnost, znanje, njegova sposobnost da se nosi sa društvenim problemima koji su uvek u ovoj zemlji postojali, a posebno u vezi sa kulturom i muzejima. Bio je čovek koji je postavio modernu umetnost na stub nauke, imao je autoritet, objavio je mnoge knjige, školovao mnoge generacije, bio je izvanredan direktor Narodnog muzeja. Uspeo je brzo da ga rekonstruiše i da dokaže kakav je značaj svakog muzeja, a posebno Narodnog, kao centralne ustanove naše kulture. Taj muzej je, nažalost, izgubio svoju auru, stradao je od nebrige ovog društva – rekla je Irina Subotić primajući nagradu, koja se sastoji od plakete i novčanog iznosa.
Zbirka Milana Popadića predstavlja pomak u promišljanju svakodnevice i vizuelne kulture danas. Sastoji se od osam poglavlja koja obrađuju raznovrsne teme, od naučnoteorijskih koncepata do popkulturnih modela.
– Naslov knjige zapravo je jedna novinska vest koja se pojavila 2010. a koja se bavi sporom između republičke italijanske vlasti i firentinske vlasti u vezi sa vlasništvom nad Mikelanđelovim Davidom, što u prevodu znači dati odgovor na pitanje ko ima pravo na nekih deset miliona dolara, koje ta skulptura zarađuje od poseta i drugih aktivnosti u vezi sa kulturnim industrijama. Reč je zapravo o tome kako prošlost koja traje i danas utiče na naš život, u kakvoj su vezi starine koje su prepoznate kao vredne i one koje svako od nas lično baštini kao tragove ličnog nasleđa. Njega možda i ne poštujemo kako bi trebalo, a često se pokazuje kao veoma bitno za nas – smatra Milan Popadić.
Priznanje Društva istoričara umetnosti za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u 2013. godini, koje podrazumeva i novčani iznos, dodeljeno je Sanji Kojić Mladenov za autorsku koncepciju, strukturu, selekciju umetnika i tekstualnu elaboraciju izložbe „Tečenje tečnosti”, koja je održana u salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu, u organizaciji Savremene galerije Zrenjanin. Postavka je bio njen odgovor na poziv da se jubilarno 10. Bijenale akvarela, osnovano u tom gradu 1991, posveti redefinisanju principa umetničkog delovanja u širem dijapazonu medija koji se izvode iz logike rada u akvarelu. Žiri u sastavu Stevan Vuković, Sava Ristović i Gordana Dobrić smatra je da je autorka osavremenila profil institucije bijenala i uskladila ga sa aktuelnim umetničkim kretanjima na lokalnoj i međunarodnoj sceni. Sanji Kojić Mladenov posebno je drago što je nagrada dodeljena za postavku koja se desila van Beograda.
– Izložbi sam pristupila želeći da angažujem autore iz šire sredine, ne samo iz Zrenjanina, tako da sam napravila koncept kojim sam kroz više nivoa povezala sve njih i njihove radove koji su već postojali. Priznanje mi je veoma značajno, posebno jer pokazuje da neko ipak prati ono što se dešava na jednom širem prostoru umetničke scene. Osim toga, za mene je značajno i to što ću moći da uradim izložbu u Kulturnom centru Beograda i što ću imati priliku da pozovem umetnike čiji rad nije toliko vidljiv – dodala je laureatkinja.
M. Dimitrijević
objavljeno: 15.01.2014
Pogledaj vesti o: Subotica
