Izvor: TvojPortal.com, 18.Feb.2012, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LUJZA IZ PETERBURGA - MUZA NIČEA I RILKEA
Ljubavne priče: Na dan 12. februra 1861.g.u Sankt –Peterburgu , u prodici Gustava fon Salomea rođena je dugoželjena kćerka. I dadoše joj ime Lujza, a tepahu joj mala Lu ili samo :Lu.To je bilo prvo žensko dete u porodici Salome i najmlađa od šestoro dece.Imajući petoro braće Lujza se osećala zaštićenom ,ali nikad nije bila razmažena.Nije nikad zahtevala da joj roditelji kupuju skupe i lepe stvari.Istina , tražila je nešto više: slobodu da postupa po sopstvenom izboru. >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
Svi autoriteti su poklekli pred snažnom voljom male Lu
Još u detinjstvu mala Lu, ili samo :Lu , ispoljavala je svoju neverovatnu tvrdoglavost;da li iz kaprica, da li zbog posebnog sklada uma joj, ali joj se po svojevoljnosti teško moglo naći ravne u celoj prestonici velike Ruske imeprije . Svi autoriteti morali su da pokleknu pred snažnom voljom ove devojčice. Religiozna porodica nemačkog porekla slala je jedno za drugim , kako je koje prispevalo, svako od šestoro dece u najstariju nemačku školu Sankt-Petrerburga, Petršul,a sa 16 godina Lujza, (odavno ne više mala Lu, ali i dalje Lu ) počela je da pohađa nastavu za konfirmaciju pri protestanstkoj, evangleističko-reformatorskoj crkvi.I upravo je ovde njena nezavisnot zablistala svim spektrom jarkih boja.
Samo se Lujza suprostavila strašnom pastoru Daltonu
U protestantskoj crkvi konfiramacija je služila kao simbol svesnog prihvatanja vere , pa je za pripremu za nju bila nepohodna obuka.Lujza, koja se još od ranije inetersovala za pitanja filosofije, religije i nauke, pripremu je pohađala kod pastotra Daltona, čoveka oštrog, autoritativnog i potpuno lišenog bilo kakve nežnosti.Pričalo se da su se Daltona svi bojali a da je smao Lujza smogla snage da mu se usprotivi :“Za vreme jednog od prvih konformacionih časova kod tog netolerantnog pastora , ona ga je ,čuvši u njegovoj propovedi „da nema takvog mesta na kome Bog nije prisutan“, prekinula rečima:“Postoji takvo mesto – pakao“,piše Larisa Garmaš , biograf Lujze Salome.
Ratno stanje sa nemilosrdnim pastorom Daltonom
Od toga momenta nemilosrdnom pastoru Daltonu jedna devoja je objavila rat . I u znak „zavođenja ratnog stanja „ prestala je da pohađa časove konfirmacije čime je ogorčila svoje pobožne roditelje.
Nije se tu uopšte radilo o ateizmu:jendostvno je intetelektualno radoznali Lujizn um očekivao odgvore na duboka pitanja na koja Dalton nije bio u stanju da odgovri.Ona je tražila učietlja koji bi mogao da razvije njene sposobnosti , da bude njen nastavnik i ispovednik.I uskoro se čovek takvog kapciteta našao.U jednoj crkvi devojka je slušala propoved holandskog pastora Hendrika Gijoa.To je bio u to vreme pozant intelektualac koji je, moglo bi se reći, pripadao društvenoj eliti:čak ga je i sam car Aleksandr II izabrao za nastavnika svojoj deci.Po svom duhu Gijo je bio svetski čovek, sjajno obrazovan,i za razliku od Daltona, odlikovao se harizmom.Njegove propovedi u luterijanskoj crkvi u Peterburgu uvek su privalačili inteligenciju prestonog grada.
Pismo pastoru Gijou od 17.-godišnje devojke, usamljene u svakom pogledu
Lujza je bila očarana. Savki mudar čovek obdaren darom posmatranja zapazio bi da se u tom momnentu dogodilo i nešto drugo :pastor Gijo je nije privlačio samo umešnoću propovedanja i intelektualnim duhom, nego i kao muškarac, bez obzira na to što je bio od nje 25 godina stariji i već imao kćerku njenog uzrasta.U maju 1878.g.Lujza je skupla hrabrost i poslala mu pismo :“...Piše Vam , gosodine pastore, sedamnaestogodišnja devojka, koja je jedinica u svojoj porodici i u sredini svog okruženja, jedinica u tom smislu što je usamljena u svojim shvatanjiam, niko ne deli s njom iste verdnosti , da ne govorimo o tako ozbiljnim , dubokim pitanjima „citira Gramaš u svojoj knjuzi Lujzino pismo .Na veliko njeno iznenađenje , pastor joj je odgvorio na pismo, pa je čak i zakazao sastanak…Tako je i počela njihova ljubavna veza , zvanično pokrivena pripremama za konfirmaciju.
Da li je četrdestdvogodišnji muškarac primetrio zanos mlade devojke, da li je shavtio šta on znači?Naravno, da.A da li je pri tom pored čitanja religioznih tekstova nameravo da osvoji Lujzu svojom erudicijoim? Da li mu je to bio ktajnji cilj kad je s njom rasravljao o istoriji religije , logici i filosofiji, kad joj je davao da čita dela Kanta, Lajbnica, Rusoa , Voltera?Zbog čega je uopšte i pristao na te sastanke koji su se održavali krijući od njenih roditelja ?
Lujza nekoliko puta sedela pastoru Gijou u krilu
Gijo je sve više gubio glavu i počeo dase ponaša na način neodostojan jednog pastora i uopšte odraslog i ozbiljnog čoveka.Lujza je zapisala u dnevniku da mu je nekoliko puta sedela u krilu.Začuđujuće i to što je pastor dozvoljavao semdamnaestogodišnjoj devojci da mu piše propovedi!Jedna od takvih prpovedi pročitana pred pastvom, neoprezni i nekontorlidsani tekst koji je Luzja napisala umalo da izazove skandal.nema nikave sumnje da je Gijo zbog ljubavi bio izgubio pamet.Opraštao joj je njena peckanja i čak se u tajnosti pripremao za razvod.
Nekako u tada i umire već vremešni general Salome,Lujzin otac.Njegova smrt ubrzava rasplet događaja:Gijo moli devojku da kaže majci o svojim „časovima“.On se po svemu sudeći nadao da će se ostvariti njegovi planovi.“Pristajući na njegove zahteve, Lu je to izvela svoj način:sa otvorenom neposrednošću ona je uveče rekla majci :“Vraćam se od Gijoa...“ ne želeći ništa više da doda.Nisu pomgle ni majčine histerične suze , zapomaganja i preklinjanja, sve se dogodilo kao što je i Gijo planiarao: da dođe do „roditeljskog sastanka majke i učitelja „.
Lu je bila šokirana pastorovom prosidbom
Lu je iza vrata prisluškivala razgovor iz koga je zapamtila samo dve rečenice:“Vi ste krivi pred mojom kćerkom“, vikala je majka. „ I hoću da budem kriv pred tim detetom“- odgovrio je Gijo, a ovaj dijalog navodi Larisa Garmaš u svojoj knjzi.Susret je završen Gijomovom molbom gospođi Salome za srce i ruku njene kćeri.Ali se Lujza nije obradovala-bila je škirana.Za nju je Gijo bio autoritativna ličnost , slična Bogu ili ocu , ali se da se uda za njega ...Njen mir koji je već bio pomućen očevom smrću konačno se srušio.“Kada je došao odlučni i neočekivani momenat , kad je on meni ponudio da osetim najveću nasladu zemnog života, osećala sam se potpuno nespremnom za takvo iskušenje.Onaj koga sam smatrala za božanstveno biće, u jednom trenu je nestao iz moga srca, i postao mi tuđin“, analizirala je ona kasnije svoja osećanja u dnevniku.
Samostalnost koja je sve razoružavala
Lujza je ispoljava samostalnost koja se sve obesrabrivala:najpre je odbila prosidbu pastora, a zatim je molila majku da je pošalhe na studije u Evropu.Želela je da uči kod Aloisa Bidermana, najvećeg protestantskog teologa epohe.I bez toga već dovoljno slomljena i potresena ,gospođa Salome se saglasila.U pratnji majke Liujza je 1880. g.otputovala u Švajcarsku, gde je slušala univerzitetska predavanja .Tako su postupale u to vreme mnoge ruske devojke obdarene radoznalim umom :u Ruskoj imperiji u to vreme još nije bilo višeg obrazovanja za žene.
Pokorila i Bidermana
Biderman nije skrivao oduševljenje svojom učenicom čiji dar uopređivao sa brilijantom.Majka je jedno vrne oklevala da dozvoli kćerki da se bavi ozbiljnim životnim pitanjima pod izgovorom zabrinutosti za njeno zdravlje, budući da je od detinjstva imala slaba pluća.Ustvari, gospođa Salome se plašila pojavljivanja “novog Gijoa”.Više od svega je želea da joj kćerka ima stabilan, srećan brak i sigirnu budućnost, ali Lujza za tako nešto nije htela ni da čuje.Na kraju krajeva, sve se završilo odlaskom majke sa kćerkom u Rim u kojemu su Lujzu čekali novi sudbonosni susreti.
Iako je “ženidba filosofski neracionalni poduhvat”,Paul Rej ipak prosi Lujzu
Dospevši u uži krug Malvide fon Mejzenbuh, prijateljice Garibaldija i poznanice Ničea i Vganera ,Lujza se upoznaje s bilogom Paulom Rejom.Pomalo smešan, potpuno nepraktičan za život,ali zato načitan i obdaren blistavim umom, Rejo je odmah prigrlio Lujzu.Prva njihova zajednička šetnja po Rimu prepuna ushićenih razgovora potrajala je do pred zoru.Bdenja u filozofskim razgivorima su im prešla u naviku i uskoro će Rejo zaprositi Lu.Rejo će to učiniti , kako je zapisala Gramaš “,iako je, od kad zna za sebe , smatrao ženidbu za filosofski neracionalni poduhvat “.
U to vreme Lujza je formirala veoma specifične pogled na odnos prema muškarcima:očigledno da joj je istorija s pastorom ostavila ozbiljnu traumu .
Umesto braka:čedan život u komuni sa mogućnošću priključenja i drugih
Odbila je Reja ali mu je predložila alternatvnu , nestandardnu varijantu: čedan život u komuni u kojoj bi mogli da im se pridruže i drugi momci i devojke koje žele da nastave obrazovanje.Zajedničko bavjenje naukom, razgovri,obavezno odvojene spavaće sobe ,-takav bi trebalo po zamisli Lujze da bude život u budućoj komuni.Rejo je,maker koliko to izlgeldao neverovatno, tu zapanjujuću ponudu prihvatio .Oni nisu odmah prešli da žive zajedno u komuni, nego su putovali po Evriopi posećujući Nemačku i Francusku .
Lu odbija i Ničeovu ponudu za brak
Godine 1882.Rejo je upoznao Lu sa svojim prijateljem Fridrihom Ničeom.Tada se praktično ponovila istorija njenog poznanstva sa Paulom:Niče je isto tako bio očaran i takođe je ponudio brak Lujzi, što je ona kao i slučaju Rejoa odbila.Tako je nastala njihova prijateljska trojka o kojoj će se još dugo pričati i prepričavati po celoj Evropi.
Niče: Lujza je najumnija od svih ljudi koje je sretao
Pričalo se da je upravo osećanje prema Lujzi, negova ogromna želja da je osvoji , podstakla književnički potencijal Ničea .Folosof je ne jednom govorio da je ona bila najumnija od svih ljudi koje je poznavao.Na njene stihove Niče je napsiao muzičku komediju “Himna životu” i smatra se da je upavo lik Lu Salome on iskoristio u “Zaratustri”.Niče je smatrao mladu devojku za svoju rođenu dušu :”Ja mislim da je jedina razlika među nama-u izrastu.Mi živimo jednako i mislimo na isti način,” jednom je u izbezumljenosti izgovorio filosof.Sve troje su živeli u jednoj kući sa odvojenim spavaćim sobama i zajedničkom gostinskoj,kao što je Lu i planirala.
Lu, Rejo i Niče živeli u istoj kući, utroje , platonski, u odvojenim spavaćim sobama
Kod njih troje posla je bilo preko glave :u tom period su mngo čitali,diskutovali, stvarali.Ali emotivna strana zajedničkog života bila je uzbudljiva.Sudeći po dnevnicima i svedočenjima savremenika , njhov odnos je zaista ostao platonski. Neđutim, strasti su ipak nezaustavljivo kipele:prijateljska odanost ničim nije umanjivala ljubavne porive.Tome treba dodati da Lujzu od prvog momenta nije volela Ničeova sestra Elizabet, žena despotske prirode ali vrlo ograničena,od koje je folisof čitavog života bio zavisan.
Niče traži od Lujze kompenzaciju za ljubav:bezgraničnu odanost,saučestvovanje u svakoj misli , ideji Elizabeta je stalno podsticala brata protiv Lujze .I bez nje su Niče i Lu ionako počeli da se spore: pošto mu nije uzvratila ljubav , Niče je sad od nje zahtevao bezgraničnu odanost, pažnju i saučestvovanje u svakoj njegovoj misli , u svakoj ideji.Salome se bunila: to je bio brutalni nasrtaj na njenu individulnost.Zategnotoat i napetost izneđu njjih dvoje je rasla.”Svakih pet dana imeđu nas se događala mala tragedija.Sve što sam Vam o njoj pisao , to je apsurd,i nema nikakve sumnje da nije manje apsurdno ni ovo što Vam sada pišem “, izlivao je ogorčenje otvarajući dušu Niče u prepsici sa svojim prijateljem Peterom Gastuom.
Filosofa je mučila još od ranije sumnja da su Lu i Rejo u dogovoru . Bio je ubeđen da to dvoje vole jedno drugo i da ga obmanjuju…Ali je prošlo još nekoliko meseci dok njihovim odnosima nije došao kraj.Istina, poslednji udraca je ipak nanela Ničeova zla sestrica :ona je Salomi napisala grubo i uvredljivo pismo.Podrobnosti iz njega kao ni posledice tog sukoba nisu sačuvane , ali je u jesen 1875. Niče sam krenuo na putovanje.Neutešni raskid je utrostručio njegovu stvaralačku snagu : u to vreme on je dopsao drugi deo “Zaratustre “ u kojemj pažljivi čitalac može primetiti osećanja odbačenog muškarca (“Ideš k ženi-ne zaboravi bič”!).Lujza je ostala i dalje sa Paulom Rejom ali njihovi odnosi se nisu promenili-i dalje su, kao i dotada, ostali platonski.
Početak raspleta :udaje se za Andresa, ali bez intimnih odnosa , što je potvrđeno i bračnim ugovorm
Godine 1886. Salome se upoznala sa Fridrihom Karčom Andreasom, univerziteskim predavačem , eskpertom za istočne jezike.Andreas, kao i mnogi njegovi prethodnici postao je žrtva Lujzine privlčanosti .Da bi dobio njenu naklonost i ubedio je da se uda za njega,Andreas je sebi zabo nož u grudi.Tog momenta je 25-godišnja Lujza Salome postupila dugačije nego dosada u sličnim situacijama:pristala je da se uda za Andreasa, ali pod uslovom da nikad ne stupi s njim u intomne odnose. Ona je isnsitirala da taj uslov bude potvrđenim i njihovim bračnim ugovorom. Iako zvuči neverovatno, ali po sbvedočenju mnogih biogarfa , za 43 godine njihovog braka taj uslov nije nijedan jedini put bio narušen.
Preokret:Lu ima ljubavnika, i to socijademokratsklog tribuna Georga Ledebura
Godine 1892. u životu Lu Salome je nastupio prelomni moment: ona je ipak rešila da stupi u intimni odnos s muškarcem. Njen ljubavnik je postao, Gerog Ledebur, jedan od osnivača socijaldemokarstke paetrije u Nemačkoj i utemeljivač marksističkih novina “Forvec”,budući član Rajhstaga .Otkrivši dosta kasno tu stranu ljudskih odnosa , Lu se zagnjurila u nju udišući kovitlace koje taj odnos stvara.U to vreme počinju da izlaze njene knjige :”Bitka za Gospoda “( 1885,), “Fridrih Niče u ogledalu njegovog stvarlaštva” ( 1894 .),povest “Ruf “( 1895.) U knjizi “Erotika” objavljenoj 1910.g. Salome istražuje prirodu emotivne sfere života .
Ljubavne avanture sa Rajnerom Marijom Rilkeom
Godine 1897. 36-godišnja Lu Salome se upoznaje sa 21-godišnjim pesnikomn Rajnerom Mariom Rilkeom.Među njima su se razbuktale ljubavne strasti .Lujza s njim putuje po Rusiji,uči ga ruskom jeziku, upoznaje sa stvaralaštvom Dostojevskog i Tolstoja .Neko vreme Rilke, kao što su to činili i drigi koji su bili zaljubljeni u nju, živeo je s njom u Andreasovoj kući.Međutim ,nakon četiri godine i on počinje da ističe sopstvena prava na Lu, ubeđujući je da se razvede, i oni su se rastali, ali su sve do Rlkeove smrti ( 1926.) bili u prijateljskim ondnosima i dopisivali su se.
Eksperimenti na sospstevom životu
Začuđujuća osobenost ove žene da izvodi eksperimente sa sopstvenim životom izražena je čak i u svojevrsnom pokusu maternstva. Svoje dece ona nije imala, ali je 1905. ekonmka njenog muža Andreasa rodila kćerku s njim. Lu ostavlja devojičicu zvanu Marija u svom domu i sa radoznalošću istraživača posmatra sopstvene reakcije.
Do kraja života Salome je uspela da štampa još desetak knjiga, družila se sa Frojdom i Jungom ( a posle njihovg razlaza jeidno njoj je bilo dozvoljeno da se kreće u krugu obojcie nekadašnjih prijataelja , a sada dušmana), izučavala je psihonalizu i zajedno s Anom Frojd zamislila udžebenik dečje psiholgije.I kad je 1937. g. došlo vreme da Lujza ode na drugi svet, na njenoj pstalji se našla iznenada Marija , vanbračna kćer njenog muža kojoj je bilo suđeno da čuje i zapamti poslednje reči ove žene-zagonetke:”Ceo svoj život sam radila i samo radila . Zašto?”
Branko Rakočević
