Izvor: Politika, 22.Jan.2012, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvalitetno provedeno vreme u bioskopu
O publici mislimo još dok pišemo scenario, kada počnemo snimanje, dok postavljamo kameru u određeni položaj, kažu legendarna belgijska braća Darden
5. KUSTENDORF
Mokra Gora, Mećavnik- Ko je od vas dvojice doktor Džekil a ko Mister Hajd? – pitam novopridošle kustendorfske goste, dvostruke dobitnike „Zlatne palme”, legendarnu belgijsku braću Darden, aludirajući na njihov permanentni zajdnički rediteljski rad. „Sasvim je moguće da radimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po smenama! Inače smo po prirodi mirni, tihi ljudi, nismo „rediteljski monstrumi”. Ha!”, odgovaraju Žan-Pjer i Lik Darden, prijatno iznenađeni tradicionalnim dočekom i porodičnom, krajnje opuštenom atmosferom festivala koji uz promociju filmskih početnika neguje i podržava nezavisni autorski film, čijem korpusu pripadaju i njihova dela.
Zato ih i pitam: „Šta je po Vašem mišljenju cilj filma, cilj snimanja filmova?”, a oni odgovaraju sledeće:
– Kada idemo u bioskop nadamo se da ćemo sresti nekoga – da ćemo sresti film, da će nas taj susret sa filmom promeniti, uznemiriti, da će isprovocirati osećanja. Ona, za koja nismo znali da postoje. I da se posle filma nećemo osećati kao i pre njega. Kod filma nam se najviše dopada to što nam ljudi predlažu priče i načine na koje priče mogu da se ispričaju. Neko drugi ih je svorio, muškarac ili žena, osobe koje nam poveravaju film. Mi kao ljudska bića imamo priliku da podelimo iskustvo sa tvorcem tog dela.
Kako objašnjavate uspehe vaših filmova i kod filmskih profesionalaca i kod publike širom sveta?, upitah potom, a oni kažu da je za njih najvažnije susretanje.
– Susretanje našeg filma i publike. O publici mislimo još dok pišemo scenario, kada počnemo snimanje, dok postavljamo kameru u određeni položaj. Sve je vezano za gledaoca, jer on će biti tu kada se film bude prikazivao. Nadamo se da će se u tami bioskopa nešto pomeriti, dogoditi nešto u svesti gledalaca i da se neće osećati isto. Naravno, mi ne udaramo gledaoca čekićem u glavu, ali budimo nešto u njemu i on će u jednom trenutku videti svet drugačije . Pokušavamo da ga „nateramo” da razmišlja na određen način, ali i da uživa. Želimo da mu pričinimo zadovoljstvo, ali istovremeno i da ga navedemo da misli.
U razmišljanju je, dakle, gledaočev spas – konstatujem, a Žan-Pjer i Lik Darden spremno kažu: „Možda je bolje reći – postizanje na kvalitetu spoznaje. Na bolje provedenom vremenu u bioskopu, na kvalitetnije provedenom vremenu”.
Kako to kvalitetno provedeno vreme izgleda u praksi, pokazalo se tokom kustendorfske, prepune projekcije njihovog poslednjeg filma „Dečak sa biciklom” ispraćenog gromkim aplauzom i to ne samo od strane studenata filma, gostiju i novinara, već i gledalaca koji su u Drvengrad stigli iz Višegrada, Užica, Požege, Čačka, Valjeva...Na njihovoj majstorskoj radionici, svaka reč slušana je sa velikom pažnjom. Autori filmova: „Meso”, „Mislim na vas“, „Obećanje”, „Rozeta” , „Sin”, „Dete”, „Lornino ćutanje” i „Dečak sa biciklom”, u kojima se gotovo naturalistički fokusiraju na malog, običnog čoveka i njegove velike, nepremostive probleme i u kojima je život onakav kakav jeste, i ružan i lep, i prljav, često beznadežan, iako je sreća nadohvat ruke, takvu pažnju itekako zaslužuju.
I nemački reditelj Andreas Drezen, dočekan je ovde na Mećavniku, kao rod rođeni. Za film „Zaustavljen na putu”, premijerno prikazan juče na Kustendorfu, proletos je osvojio pobedničku nagradu kanskog programa „Izvestan pogled”. Moćan film. Humanistički. O umiranju kao poslednjem čovekovom zadatku. Film koji potvrđuje da je Drezen u pravu kada kroz sudbinu svog junaka tvrdi da ne biti sam, kada ostanete sami, možda je dobra stvar. Studentskih pitanja upućenih Drezenu, bilo je mnogo...
Takmičarski program 5. Kustendorfa, u selekciji Dunje Kusturice, ponudio je još nekoliko vrlo dobrih studenstkih filmova. Angažovani italijanski film „Vatromet”, belgijski „Priča o kutiji za ručak”, ruski „Mlin za mlevenje kupusa” i „Marina”, nemački „Prazan hod” i meksički „Osmeh”, zaslužuju visoke ocene. Srpski filmovi „Momci, gde ste” i „Od pepela”, pokazali su se kao sasvim dostojni konkurenti.
U programu „Novi autori” viđen je šarmantan i vedar ruski dokumentarac „Balkanska zvezda” mladog ruskog reditelja Andreja Grigorjeva, koji pruža drugačiji pogled na život i delo proslavljenog reditelja Emira Kusturice. Film je sniman u Sarajevu, Kusturičinom rodnom gradu, zatim u Beogradu i Pragu, gde su o Kusturici govorili njegov profesor Otakar Vavra (1911-2011) i rediteljka Jitka Nemcova, a najveći deo je urađen na Mokroj Gori tokom prošlogodišnjeg Kustendorfa.
U ovom programu, u trenucima kada šaljemo ovaj tekst, u toku je porjekcija filma „Nikostratos pelikan” Olivijea Orlea u kojem Kusturica igra glavnu ulogu. Sutra će biti viđen prvi dugometražni igrani film mladog italijanskog reditelja Eduarda De Anđelisa – „Priče o mocareli”. De Anđelis je na prvom Kustendorfu osvojio nagradu kritike za svoj kratki film „Misterija i strast Đina Paćina”, na festivalu osim Kusturice tada je upoznao francuske i italijanske producente i uz njihovu pomoć došao i do svog igranog prvenca. Kustendorf ga je otkrio i on se Kustendorfu ponovo vratio. U tome i jeste glavna svrha ovog festivala.
Dubravka Lakić
objavljeno: 23.01.2012.
