Izvor: Blic, 14.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura solidarnosti
Kultura solidarnosti
Kako se, beše, zvao makedonski vojnik koji je nastradao u Splitu, devedesete? Saša Gešoski ili Gešovski? Kako je bilo ime mladom filmskom reditelju kojeg je usmrtio Martićev projektil na ulasku u zagrebačku Akademiju dramskih umjetnosti, odmah iza Hrvatskog narodnog kazališta, u centru grada, devedesetpete? Luka Skračić, tako se zvao? Ili su to tuđe nesreće i ne tiču se nas, mi znamo samo svoje? Onda, kako se prezivala mala Milica iz Batajnice? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
To što smo se, nespretno, odocnelo i, takoreći, preko volje, setili žrtava azijskog cunamija samo je posledica odsustva onog kulturnog prevrata koji bi moralnu uspavanost jedne sredine doveo u stanje da prepozna tuđu nesreću. Kult(ura) smrti koja je, do skora, vladala našim životima, zamenjena je kulturom ravnodušnosti. Ima li drugog kulturnog pitanja? Ima li bar dnevne moralnosti ako već nema viših etičkih principa, i nije li to prva kulturna strategija u ovoj zemlji?
Pitanja što se roje povodom neprepoznavanja ljudskosti, prvorazredne su teme za kulturno-civilizacijsku, pa, dakle – moralnu, obnovu društva koje je pretenduje na emancipovanost. Kada nas je, onomad, bombardovalo, bili smo baš fini jedni prema drugima. Znači li to da samo pod batinama umemo da uključimo emocionalni aparat solidarnosti i empatije? Zar smo, drugim rečima, baš takva stoka?
Hajde da poverujemo kako nismo lišeni ljudskosti. Cinizam kao najviši stadijum našeg očajanja, poverujmo, nije neizlečiv. Odsustvo saosećanja i milosrđa valjda nije hroničn oboljenje. Ako je tako, ona voda koju je Exit poslao u Šri Lanku, biće i voda kojom se pere naše zaprljano lice.
Opasna osećanja
'Večni sjaj besprekornog uma' reditelja Mišela Gondrija
Neromantičnom i ciničnom vremenu uprkos, reditelj Mišel Gondri je u romantičnoj i veoma zabavnoj komediji 'Večni sjaj besprekornog uma' (god. proizvodnje 2004, trajanje 97 min.) iskoristio motiv koji se u novije vreme najčešće koristi u političkim trilerima, naučno-fantastičnim i horor filmovima – brisanje pamćenja i osećanja. Mladi i privlačni junaci priče (scenario sjajnog Čarlsa Kaufmana) dragovoljno se podvrgavaju ovom opasnom postupku kako bi neopterećeni emocijama iz prethodne ljubavne veze mogli da sklapaju nova poznanstva. Ali 'večni sjaj besprekornog uma', sintagma pozajmljena iz pesme engleskog pisca Aleksandra Poupa (l688-l744), opire se savršenstvu modernih tehnologija i glavni junaci krenu da spasavaju pamćenje, jer s početkom brisanja počinje da se ruši mnogo šta bitno iz prethodnog dela njihovih života.
Slučajan susret mladića Džoela (Džim Keri) i devojke napadnog ponašanja Klementine (Kejt Vinslet) dovodi do početka ljubavne veze. Već u sledećoj sekvenci (kasnije doznajemo da se ona događa godinu dana kasnije) Klementina ne prepoznaje Džoela. Iznerviran, on odlazi u agenciju koja se bavi brisanjem pamćenja, donosi sve opipljive tragove njihove veze jer oni olakšavaju brisanje, ali uzgred doznaje da se prethodno i Klementina podvrgla ovom postupku. Počinje njegova borba za spasavanje pamćenja i emocija, potiskuje pamćenje u duboku podsvest sve do ranih dečačkih uspomna. Središnji deo filma posvećen je spasavanju sećanja na njihovu vezu što je iskazano u neobičnim prizorima iz kojih se saznaje šta se u međuvremenu zbivalo. Džoelova odluka da prekine proces 'izlečenja' dovodi do niza nadrealnih prizora oštećenih brisanjem, u kojima se junaci bore da očuvaju krhotine svog života.
Reditelj Gondri, koji je dugo stvarao tv-spotove uz pomoć najnovijih čuda digitalne tehnologije, prethodno je režirao film 'Ljudska priroda', nerazumljiv i negledljiv. Ovoga puta je stvorio čvrste i ubedljive likove, složene narativne tokove i vremenske skokove, poigravajući se kolektivnim strahovima i opštom čežnjom za amnezijom (uz pomoć pića, raznih trava...). Inteligentan i maštovit rediteljski postupak, pleneristička fotografija Elene Kuras i potpuno nov glumački registar, ovoga puta smirenog, Džima Kerija (bez preterivanja u 'fizičkoj komici'), uz preporođenu Kejt Vinslet, obezbedili su filmu mesto u samom vrhu bioskopske ponude u 2004. godini.
Ako to nešto znači, ovaj potpisnik je tri puta gledao Gondrijev film. Naravno, u bioskopu, jer se ono s piratskih kopija ne računa.
