Izvor: Blic, 08.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura odlaska
Kultura odlaska
U maloj kulturi kakva je naša, umetnost otmenog silaska sa scene nikada nije zaživela. Javne osobe iz raznih oblasti života kod nas odlaze na dva načina: s gorčinom i zaboravljeni ili nekim oblikom više sile, kada su već svima odavno postali dosadni.
Odgovornost za te ružne odlaske, dvostruka je: zajednica odbacuje svoje istaknute pojedince u nekoj vrsti lapota - ritualnog ubistva, ovde, naravno, uzetog kao metafora, onog časa kada njihova društvena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnička ili nekad druga moć sustane; druga vrsta odgovornosti počiva na samim onemoćalim akterima koji nisu spremni na dostojanstveno povlačenje u dobro odabranom času, nego se po javnoj sceni batrgaju do grotesknih trenutaka etičkog ili estetičkog sunovrata.
Odlazak Aleksandra Saše Đorđevića bio je upravo suprotan primer. Čovek koji je odavno prestao biti samo briljantan košarkaš, i ne samo zbog istorijskih zasluga za samu igru, nego i ukupnim javnim ponašanjem, ostavio je Igru na tačno onaj način kakav bi bio jedini ispravan i u drugim takvim situacijama, i u drugim oblastima kulturno-javnog života. Dostojanstveno, otmeno, sa merom patosa, humora i ukusa, a sa plemenitim ciljem, cela je akcija bila usmerena na formiranje modela za ugled mlađima. Koliko smo ponosni bili na Beograd koji je umeo onako da pozdravi Dina Rađu i Tonija Kukoča, toliko je bilo važno da klinci, kojima je Đorđević s pravom uzor, razumeju lekciju iz odustajanja od netrpeljivosti u ime poštovanja majstorstva, protivničkog ili sopstvenog. Tako je, na fonu ponovnog okupljanja retrogradnih snaga društva nespremnih na suočavanje sa vlastitim ružnim licem u ogledalu, Saša Đorđevič udario odmerenu pljusku domaćem nazadnjaštvu, provincijskom duhu, gerijatrijskoj kulturi i odsustvu odgovornosti.
Možda lekcija nije bila dovoljno jasna, možda se niko nije dovoljno zastideo sopstvene nespremenosti na dostojanstven odlazak. Nije, međutim, ni važno: verovatno najbolji beli bek sveta oprostio se od košarke onako kako je i igrao – šmekerski i odgovorno.
Ujed vukodlaka
'Ukleta' reditelja Vesa Krejvena
Ako film započne zlokobnim čitanjem sudbine iz dlana i upozorenjem da se mlada junakinja čuva punog meseca, ne sumnjajte da će se ubrzo dogoditi nešto neprijatno upravo u noći punog meseca. 'Ukleta' (god. proizvodnje 2005. trajanje: 93 min.) nosi potpis reditelja Vesa Krejvena, poznatog po cinično krvavim hororima iz serije 'Strava u ulici brestova' i 'Vrisak' (tri komada u nizu). Poigravanje sa noćnim morama mladih junaka u fazi fizičkog i mentalnog sazrevanja, sa nešto ciničnog i ironičnog otklona od očekivanog u gledaočevoj percepciji, svrstalo je Krejvena (1939) u red kultnih autora ovog žanra, ali ovog puta iščekivanja su tužno izneverena. Priča o bratu i sestri, Eli (Kristina Riči) i Džimiju (Džes Elsenberg) koji posle nesreće na drumu i ujeda neke životinje primećuju promene na telu i u ponašanju,uvodi temu vukodlaka. Niz napada isprva nevidljivog čudovišta proširuje se u prostor škole i noćnog kluba koji pokreće Elin mladić Džejk (Džošua Džekson). Već u toj .tački zapleta počinju da se naziru zapanjujuće nelogičnosti u vođenju priče, film počinje da posrće pod težinom bukvalnog nizanja stereotipa. U jednom trenu više ne znamo ko je sve vukodlak u ovom filmu, a dijalog (scenario starog Krejvenovog saradnika Kevina Vilijamsona) nudi i banalnosti u stilu 'Ovo je Holivud'. Možda jeste, ali nije jedini. Srećom.
Uvođenjem velikog broja junaka Krejven uspeva da najpre izazove pometnju u prepoznavanju odakle bije najveća opasnost, potom Džimi na internetu proučava istinu i legendu o vukodlaku. Odnos između sestre i brata je žanrovska konvencija pošto jedno skriva strahove i delić istine od drugog, policijska istraga nema sreće da odmakne od nule, i sve ostaje na junacima da se snađu kako znaju i umeju. Kristina Riči, omiljena junakinja ove vrste filmova, deluje zbunjeno i neubedljivo jer se našla pred scenaristički neubedljivim rešenjima. Naravno da nećemo reći kako ona razrešava zajednički porodični problem, jer se tu krije poslednji delić okrnjene čarolije ovog filma. Ipak, razrešnica filma ne uklanja klice 'vukodlačke zaraze'. Time je ostavljena mogućnost nastavka filma, poput prethodnih serija. Sumnjamo da će nastavka biti, ali u Holivudu (to nije jednoznačan pojam, dogovorili smo se) ništa se ne može predvideti sa sigurnošću.
