Izvor: Blic, 19.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura ne cveta, ali i ne vene
Kultura ne cveta, ali i ne vene
Od 14. do 22. februara 2005. godine beogradski Centar za marketing istraživanja 'Marten Board International' u saradnji sa 'Blicom' sproveo je ispitivanje javnog mnjenja s ciljem da se utvrde navike građana u pogledu posećivanja kulturnih dešavanja. Istraživanje je obavljeno na slučajnom stratifikovanom uzorku od 587 ispitanika, urbanih punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije).
Rezultati ankete nisu zabrinjavajući, mada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ne može reći kako kultura baš cveta, naročito ako imamo u vidu da istraživanje ne obuhvata seoske sredine u kojima se možda i čita, ali se teško može očekivati da se tamo posećuju bioskopi ili pozorišta jer ih naprosto nema.
Kada je reč o potrebi (urbanih) stanovnika Srbije da posećuju pozorišta, na prvi pogled bi se moglo reći da ona ne postoji u većoj meri.
Na pitanje koliko ste puta bili u pozorištu u proteklih godinu dana, najveći broj građana, tačnije njih 39,9 odsto, odgovorilo je da nikada ne ide u pozorište. Jedna četvrtina ispitanika, odnosno njih 25,5 odsto nije išlo u pozorište u proteklih godinu dana, u istom periodu 18,2 odsto anketiranih posetilo je pozorište jednom do tri puta, dok je desetina bila u pozorištu četiri do šest puta, što uopšte nisu zanemarljive brojke. Za godinu dana 1,9 odsto ispitanika posetilo je pozorište sedam do deset puta, dok je 0,8 odsto anketiranih u ovom periodu bilo u pozorištu više od deset puta. Oni pripadaju grupi naših sugrađana koji redovno, otprilike jednom mesečno, odlaze u pozorište. Prema svetskim merilima redovno u pozorište odlazi 3 odsto stanovnika.
Prema tom kriterijumu, beogradski pozorišni repertoar iznosi oko 60.000 gledalaca. U glavnom gradu Srbije publici je svako veče na raspolaganju 13 scena u osam pozorišta, sa još četiri privatne ili of-scene, što je negde oko 6.500 mesta. Moglo bi se reći: srećom većina Beograđana nema potrebu da svako veče ide u pozorište, inače bi bilo kao u sportskim halama. Sa tog stanovišta u gradu fali još sto scena.
Međutim, prema rezultatima 'Marten borda', popunjenost beogradskih pozorišta u velikoj je vezi sa slučajnim posetiocima. Broj onih koji u pozorište idu više od deset puta godišnje (takvi se mogu smatrati redovnim posetiocima) veoma je mali - iznosi svega 0,8 odsto ili ukupno 940 ljudi dnevno na svih sedamnaest scena. Kada bi se pozorišta oslanjala samo na 'redovne posetioce', onda bi mogla da računaju na tek 50 gledalaca po predstavi. Ispostavlja se da popunjenost pozorišnih sala zavisi uglavnom od 'slučajnih posetilaca' (u pozorišta odlaze nekoliko puta godišnje) i oni su zapravo glavni oslonac pozorišta.
Kada je o bioskopima reč, tu je slika nešto drugačija. Tokom 2004. u bioskope nije uopšte išlo čak 30,3 odsto anketiranih. Nešto manje, njih 29,4 odsto, posetilo bioskop jedan do tri puta. Onih ispitanika koji uopšte ne idu u bioskop je 13,7 odsto.
Poredeći ovo sa posetama pozorištu, dobijamo zanimljiv podatak: skoro tri puta je više ljudi koji nikada nisu bili u pozorištu nego onih koji nikada nisu išli u bioskop. Zanimljivo je i da, uprkos upozorenju da preti gašenje bioskopa, onih koji su više od deset puta prisustvovali filmskim projekcijama je za pozorište nedostižnih 3,8 odsto.
Kada je reč o čitanju, skoro trećina naših građana iz urbanog dela Srbije, odnosno 31,4 odsto, u proteklih godinu dana nije pročitalo nijednu knjigu. Preko petine (21,3 odsto) ispitanika pročitalo je jednu do tri knjige za godinu dana, dok je četiri do šest knjiga u proteklih godinu dana pročitalo 11,6 odsto anketiranih. Od sedam do deset knjiga je u ovom periodu pročitalo 13,9 odsto naših građana, dok je 6,2 odsto njih izjavilo da je u protekloj godini pročitalo 11 do 20 knjiga, što je visok prosek u poređenju sa 'fanovima' pozorišta i bioskopa. Da je čitanje najpopularnija i možda najjeftinija kulturna potreba svedoči podatak da samo 3,7 odsto stanovnika Srbije uopšte ne čita knjige.
Stanovnici Srbije za kulturu izdvajaju uglavnom koliko mogu. Najveći broj naših građana, tačnije 35,1 odsto, uopšte ne izdvaja novac za kulturne potrebe (bioskop, pozorište, opera, balet, izložbe, knjige, filmovi na CD-u, koncerti klasične i etno muzike), dok je 29,7 odsto njih navelo da je 2004. godine za te potrebe izdvajalo isto novca kao i 2003. godine. Onih ispitanika koji su na kulturne sadržaje 2004. potrošili manje novca nego 2003. je 17,5 odsto, dok je 8,9 odsto njih za zadovoljenje svojih kulturnih potreba izdvojilo više novca nego 2003. godine. Ž. Jovanović
