Izvor: Blic, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krouli
Krouli
Redak oblik uredničke i novinarske razboritosti dogodio se prošle nedelje na TV 'Spectrum', čija za sada još uvek pomalo zbunjujuća koncepcija - karakteristična za prvu fazu delovanja - očigledno stvara mogućnost i za mnoge pozitivne ekscese. U redovnoj rubrici 'Lice iz istorije' (čija je retrospektiva emitovana u subotu po podne) pored Sokrata, Šopena i Makijavelija našlo se mesta i za Alistera Kroulija, verovatno najznačajnijeg, a svakako najpoznatijeg reformatora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapadnog okultizma. Šta je tu neobično? Pre svega to što je Krouli uopšte odabran. Zatim, još važnije, što je prilog o njemu bio u potpunosti oslobođen standardne histerije i gromkih, zastrašujućih epiteta, po pravilu sa 'satanističkim' predznakom, kakvim se tendenciozno služe neuki i nedovoljno obavešteni.
Data je, naprotiv, sasvim nepristrasna, relevantna i po prirodi stvari veoma zanimljiva informacija u vezi sa čovekom koji nikada nije prestao da uzburkava duhove i upućuje izazove svemu što ljudsku egzistenciju svodi na miran red za intelektualnu, a često i fizičku klanicu. Ovaj engleski mag i, bez obzira na mnoge pokušaje nipodaštavanja, izuzetan pisac (roman 'Mesečevo dete', uzmimo samo njega, mogao bi poslužiti kao teško oboriv argument), čija su najvažnija dela, uključujući i jedinstvenu 'Knjigu zakona', prevedena na srpski, živeo je između 1875. i 1947, a nasleđe koje je ostavio uticalo je na mnoge tokove umetnosti dvadesetog veka, sa posebnim akcentom na rokenrol. Njegov lik nalazi se na omotu albuma 'Beatlesa' - 'Sgt. Pepper', a u najmanju ruku je delovao inspirativno na neke od najvećih engleskih muzičara poput Džimija Pejdža, Mika Džegera i Dejvida Bouvija.
Litvinjenko 007
Dok je dvadeset i prvi Džejms Bond, prilagođen novim, surovim vremenima, harao bioskopskim blagajnama širom zemaljske kugle, njegov sabrat u stvarnom životu, bivši pukovnik ruske obaveštajne službe i tajni agent Aleksandar Litvinjenko umirao je u jednoj od najmodernijih londonskih bolnica, otrovan na smrt opasnim radioizotopom polonijum 210. Iz filmova doznajemo u kakvom okrutnom svetu izdaje i ubistava žive tajni agenti, ali sa ovim slučajem javlja se novo tajno oružje koje preti da ugrozi same temelje filmskog špijunskog žanra. Novi gadžet ukida mogućnost preokreta i stvaranje novih napetosti, a to će biti veliki izazov i za žive klasike špijunskih romana kao što su Džon le Kare, Frederik Forsajt. I film će morati da prati nove trendove ako ne želi da opstane samo kao neobavezna, bajkolika igrarija.
Umetnost u određenoj meri uvek oponaša stvarnost, ali ovoga puta, u slučaju ruskog 007, izneverena su neka žanrovska, pa i životna iskustva. Iako je znao, zajedno sa britanskim obaveštajnim službama, da će biti na meti mnogih, on se lagodno šetao Londonom, a na dan trovanja sedeo je u japanskom restoranu uz suši, u pratnji barem dva aktivna ruska tajna agenta.
Ovu naivnu i vrlo opasnu dramaturgiju nijedan ozbiljan špijunski film ili roman ne bi smeo da primeni a da se ne izloži podsmehu. Slučaj Litvinjenko nikada neće biti rešen, jer se polonijum ne može načiniti u kućnoj laboratoriji niti kupitu u obližnjoj apoteci. Kako romantično deluju vremena kad je bugarski tajni agent Markov, pre četiri decenije, na londonskim ulicama uboden otrovnim vrhom kišobrana!
|
