Izvor: Blic, 21.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljica kao marksist
Kraljica kao marksist
U govoru kojim se pre neki dan zahvalila na čestitkama povodom njenog osamdesetog rođendana, britanska kraljica Elizabeta Druga je citirala Marksa: 'Svako može da ostari, dovoljno je samo da živi dovoljno dugo'. Tako je krunisana glava u svojim poznim godinama poslala marksist. Naravno da nije citirala poznatog nemačkog političkog mislioca Karla Marksa, već američkog komičara Gruča Marksa. Bilo koga od njih dvojice da je citirala, to je smelo - Karla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zato što je začetnik komunizma, a to znači i neprijatelj monarhije, a Gruča jer je veliki zajebant.
Ipak je manje komplikovano što je Elizabeta Druga citirala jednog apsurdnog humoristu koji se igra truizmima. A Britanci su poznati po apsurdnom humoru. Sećam se da sam gledao neki film sa radnjom koja se dešava za vreme Drugog svetskog rata. U tom filmu Gering je zadužio, čini mi se, nekog 'dvorskog' filozofa da obavesti njih, vođe Trećeg rajha, o osnovnih karakteristikama neprijatelja koji je tek bio na pomolu - Britancima i da, između ostalog, prouče britanski smisao za humor. Gering u tom filmu citira ovaj ostrvljanski vic: Jedna glista udvara se drugoj glisti i uputi joj ženidbenu ponudu, na koju druga glista odgovara: 'Budalo, ja sam tvoj rep!'. Visoki nacistički političar sa rukama u džepovima pita se kako to uopšte nekom može da bude smešno. Meni je smešno.
Poznato je da priručnici za dobro besedništvo preporučuju da govornik počne sa nekim duhovitošću, a govor završi efikasnom rečenicom koja na pregnatan način sintetiše sve što je pre toga rečeno.
Iz ovog treba izvući zaključak da se za svaki govor valja dobro pripremiti, a to znači malčice zaviriti u neki udžbenik oratorstva.
Kristijan Oster 'Moj veliki stan'
Žanr: roman
Citat: 'Nisam ja bio glup. Znao sam da je, u celini, sve propalo. Flora me neće voleti više kad bude izašla iz bolnice. Ali ja ću se uhvatiti. Nisam znao za šta, međutim, nisam znao ni za koga. Žan. On me ohrabrivao. Njegova naivnost. Poželeo sam da verujem u nju.'
Kroki: Roman 'Moj veliki stan' mogao bi se nazvati svojevrsnom odisejom, knjigom u čijoj je osnovi, zapravo, stalno kretanje. U izvesnom smislu, to je priča o lutanju u koje se svako može upustiti jednog dana, voljan da poremeti ustaljen tok stvari i krene drugim putem. Izdavač: 'Rad', prevod: Aleksandra Mančić, 175 strana
Sigmund Frojd 'Budućnost jedne iluzije'
Žanr: studija
Citat: 'Ukoliko smo u religijskim doktrinama prepoznali iluzije, odmah nam se nameće sledeće pitanje: Nije li slične prirode i druga kulturna svojina koju visoko cenimo i kojoj dopuštamo da upravlja našim životom? Ne moramo li, isto tako, nazvati iluzijama pretpostavke na kojima počivaju naše državne ustanove?'
Kroki: Frojd se, poznat kao ateista, tokom gotovo četiri decenije u više navrata vraćao na probleme religije, okultizma i misticizma. Svoj početni interes za psihologiju religije dao je u delu 'Prisline radnje i religijski obredi'(1907), zatim se bavio tabuima religije u knjizi 'Totem i tabu' (1912). Po oceni stručnjaka, u ovom delu najpotpunije je izneo svoje celovito shvatanje porekla, suštine i funkcije religije.
Izdavač: 'Zavod za udžbenike i nastavna sredstva', prevod: Božidar Zec, priredio Žarko Trebješanin, 925 strana.
