Izvor: Politika, 11.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Haklberi Fin
Prvi roman Džona Klinča "Fin" već je uspeo da, kao fikcija o ocu Haklberi Fina, prebaci čitaoce u epohu Marka Tvena
Vašington – Na samom početku "Velikog američkog romana", kako "Avanture Haklberi Fina" Marka Tvena zovu u udžbenicima američke književnosti, dečaci iz bande Toma Sojera zaklinju se da će ubiti porodicu onoga ko izda tajnu njihove družine. Ali jedan od njih primećuje: "Hak nema porodicu".
– Pa, zar nema oca?– pita Tom Sojer. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Ima, ali njega nikad ne možeš da nađeš – odgovara drugi.
Amerika je, najzad, na vrlo neobičnom literaturnom putu da produži roman koji je obeležio njenu istoriju. Kritika je opsednuta prvim romanom Džona Klinča koji je tek stigao u američke knjižare, a već je uspeo da, kao fikcija o ocu Haklberi Fina, prebaci čitaoce u epohu velikih nevinih avantura iz vremena klasika Marka Tvena. Klinč je u svom prvencu "Fin", pozajmljujući čitave pasuse iz Tvenovog "Haklberi Fina" ali obrćući ih i povezujući ih na sasvim nov način, uspeo da u pozadinu baci tog musavog ironičnog mangupčića i njegovu avanturističku družinu koja istražuje tajne po pećinama i močvarama. Junak Klinčovog romana je Fin, Hakov otac, prljava nemoralna pijana bitanga, a tema njegov život na obali Misisipija, razapet između rasne mržnje i strasti, u zemlji gde su crni robovi priznata svakodnevica.
Novi život
Ali, "Fin" nije samo egzotični dodatak američkoj literarnoj zaostavštini, iako dobar deo ushićenja dolazi iz radoznalosti da "kao obožavaoci Haklberi Fina saznamo šta se to zapravo desilo sa njegovim ocem, i ko je žena (Hakova majka) koja je htela da ima takvog čoveka", kako u opširnom prikazu piše kritičar "Njujork tajmsovog" književnog dodatka. "Fin", kako pak ukazuje kritičar "Ju es ej tudeja", trijumf imaginacije i stilske elegancije, daje novi život i značenje romanu Marka Tvena, koji je još od svog nastanka 1885. podsticao ljute debate, ali koji ima i svoj potpuno odvojeni literarni život i kvalitet.
Klinč je hrabro i inventivno izmislio majku Haklberi Fina. Na zaprepašćenje dobrog dela Amerike, ona je crnkinja, izbegla robinja Meri koju Fin drži i kao sluškinju i kao ljubavnicu. To je, bar, priča stara koliko i sama Amerika, a jedna od divnih ironija ovog romana jeste ta da je Meri pismena, dok pijani rasista Fin ne ume ni da čita ni da piše.
"Kada mu ona čita pesme u njegovoj divljoj kolibi na obali Misisipija, izgleda mu kao stvorenje sa nekog drugog mesta i iz drugog vremena, ili instrument koji je oblikovao Svemoćni kako bi, dugo mrtav, plemićki pesnik kroz nju mogao da prošapće svoju nerazumljivu alhemiju duhu neprosvećenog nepismenog čoveka sa reke", opisuje Klinč u "Finu".
Literarni dragulj
Fin voli viski i istom žestinom mrzi crnce; on je primitivni neotesani nasilnik ali, istovremeno, održava tesnu vezu sa Meri. Koža je Finova opsesija, a sin, Haklberi je polucrnac, briljantno ovaploćenje haotične granice između ropstva i slobode. Tven nikada nije ni nagovestio da bi Hak mogao biti mulat, pa ipak Klinčov roman je u savršenoj harmoniji sa misterijom koju je otvorio Tvenov "Haklberi Fin".
Roman počinje pronalaskom tela mrtve žene, a zatim se u potonjim poglavljima vraća unazad, i ide napred, dok noćima pijani Fin tumara šumom i uz mesečevu svetlost razmišlja o svom životu. Jako komplikovana veza između rasiste i crne žene otkriva Klinčovu spremnost da uđe u trag strasti, ma gde ga taj put odveo.
Da li će današnja Amerika, opsednuta terminološkom političkom korektnošću, moći da svari ovaj, kako kritika ocenjuje literarni dragulj, bez obzira što se reč crnja ili crnčuga u njemu nebrojeno puta ponavlja? Zvanično, danas na televiziji ili na radiju ova pogrda je izbačena iz govora. Umesto toga kaže se samo ("N" word od negro). Kao da će se njenim brisanjem izbrisati prošlost i zagladiti sadašnjost. Na granici te crno-bele Amerike koja nije oštro iscrtana kao u vreme Marka Tvena odigravaju se igre sa terminologijom, ali osnovni sukob ostaje nerazrešen.
A u novom romanu, Misisipi iz davne prošlosti polako i neprimetno, pod niskim suncem, uz graktanje gavranova i rojeve plavo-zelenih muva donosi mrtvo telo, čineći da zlo predosetimo pre nego što se ono desi. Veliki humorista Tven namerno je ostavio ovaj deo priče za daleku budućnost. On se bavio dečacima i njihovim avanturama.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 11.03.2007.]
.jpg)
