Izvor: B92, 11.Okt.2013, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će da objavi/kupi knjigu od 400 strana?
O izdavačkoj sceni Srbije i cenama knjiga, o Tasovcu u ulozi ministra kulture i informisanja, o dobitnici Nobelove nagrade... u emisiji "Kažiprst" 11. oktobra na TVB92 govorio je pisac Vladimir Arsenijević.
Komentarišući najavljeno povećanje PDV-a, koje će zahvatiti i knjige, Arsenijević je izjavio da se svako povećanje cene knjige doživljava kao uvreda za ljubitelje istih, dodajući da takođe treba uzeti u obzir i činjenicu da izdavaštvo u Srbiji "visi o koncu." >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
“To se vidi po cenama knjiga u regionu. U Bosni i Hercegovini cene su za trećinu veće, u Hrvatskoj su te cene skoro i duplirane. Cena knjige u Srbiji je najniža u regionu i ona je formirana po mogućnostima čitalaca”, objašnjava on.
S obzirom na to da ima iskustva i u izdavačkom poslu, upitan da li bi sada u toj ulozi povećao cenu knjige, Arsenijević je potvrdno odgovorio.
“Razlog niske cene je u tome što se koriste jako niski koeficijenti prilikom određivanja te cene. Više nemate lektore, korektore... I devedesetih se sve raspadalo, štedelo se na lepku, papiru... Ja bih dodao taj procenat jer cene knjiga moraju da budu više. Tada bi se cene u regionu izjednačile pa bi i to tržište počelo ravnopravno da funkcioniše. Tada bi potražnja bila veće, pa bi onda i izdavači mogli da računaju na veću prodaju”, tvrdi Arsenijević.
Kada su čitaoci u pitanju, on navodi kako i kupci mleka često doživljavaju isti šok, pa se naviknu na novonastalu situaciju. Ova mera, prema njegovom mišljenju, pogodovala bi naročito manjim izdavačima, koji teško stiću do poslovanja sa dobitkom.
“Oni formiraju kulturu u Srbiji, ali imaju do petnaest izdanja godišnje. Ta njihova ekonomija je toliko svedena da se svodi samo na pokrivanje elementarnih troškova. Jer, ako želimo da razvijamo izdavaštvo, moramo to da plaćamo.”
Arsenijević kao jedan od primera lošeg stanja navodi i to da se izdavači danas sve teže odlučuju za objavljivanje obimnijih knjiga.
“Ako izdavačima neko sada ponudi knjigu od 400 strana, oni se boje da je proizvedu. To mnogo košta i pitanje je ko će da je kupi.”
Priznajući da nije ni znao da je 10. oktobra dodeljena Nobelova nagrada za književnost, koju je ove godine dobila kanadska književnica Alis Manro, Arsenijević je pozdravio odluku Švedske kraljevske akademije.
“Manro je naslednica Freneri O’Konor, koja je jedna od mojih omiljenih književnica. Murakami je takođe bio među kandidatima i mislio sam da će se sada to dogoditi njemu”. On je pohvalio i odluku da se nagrada dodeli književnici koja je poznata po svojim kratkim pričama, što se ranije nije desilo. Nobelova nagrada meandrira i ima svoj hod u javnosti, nije dosledna sebi na različite načine, ali je dobro da se stvari prodrmaju. Ovo je dobro da joj se da doza svežine.”
Kao jedan od razloga koji su nas doveli do ovakvog stanja, Arsenijević navodi i pojavu interneta, novih medija, mobilnih telefona... Tvrdi kako knjige danas dele popularnost sa drugim sredstvima zabave i komunikacije. Međutim, za razliku od situacije u Evropskoj uniji, gde elektronske i audio-knjige doživljavaju uspon, u Srbiji je situacija drugačija. Poučen svojim iskustvom osnivanja izdavačke kuće “Reflektor” koja objavljuje audio-knjige, on uočava nekoliko različitih problema kod kupaca.
“Jedni su oni koji smatraju da bi kultura trebalo da bude besplatna i tačka. Kultura možda, ali kulturni proizvodi nikako. Drugi iz poznatih istorijskih razloga smatraju da sve što je elektronsko treba da bude i besplatno, jer smo godinama sve preuzimali besplatno sa interneta.”
Komentarišući aktuelnog ministra kulture Ivana Tasovca i debatu u javnosti o tome da li on može promeniti stanje na bolje, Arsenijević smatra da je pojedincu u takvoj situaciji veoma teško, ali da Tasovca vidi kao sposobnog čoveka.
“Zašto bi neko ko je dobar glumac bio i dobar ministar? Nama je potreban kulturni menadžer, a ne neko ko je dobar violinista ili baletan”, smatra Arsenijević. “Mislim da je njegovo vođenje Beogradske filharmonije vrsta pokazne vežbe. Kao kada date bilo kome dve godine da promeni stanje i učini da Filharmonija bar na jedan dan postane stvar o kojoj se priča. To dokazuje da čovek ume da podigne nešto što su, ne bih želeo da zvučim pežorativno, skoro pa mrtva tela."
Trenutno aktuelne konkurse za vodeće pozicije u institucijama kulture Arsenijević zaobilazi, jer je mišljenja da su oni za one sklone političkom promišljanju.
“Ja sam došao iz tog slobodnjačkog miljea i uživam da stvaram stvari, da pokrećem izdavačke kuće ili festivale. Tu je kontrola moja, ne dobijam packe od javnosti i radim na način na koji mi prija.”
Jedan od takvih festivala je i sada već regionalno poznati Krokodil, koji će se uskoro po prvi put predstaviti na Kosovu.
“U Kosovskoj Mitrovici ćemo održati festival ‘Do you read me’. Naša namera je da se obratimo građanima Kosovske Mitrovice kao takvima, da im ne zagledamo u krvna zrnca i etničke identete”, rekao je Arsenijević. “Tamo ne postoji srednja zona – ili ste na srpskoj ili ste na albanskoj strani. Sve to rezultira depresivnom atmosferom koja tamo vlada. Naše namere nisu da bilo kome solimo pamet ili držimo političke priče. Mi želimo da napravimo onoliko sjajan događaj koliko nam mogućnosti dozvoljavaju i da sve to prezentujemo pre svega ljudima, a ne Srbima ili Albancima.”
Najnoviji Arsenijevićev roman pod nazivom “Let” objavljen je letos u izdanju “Lagune”, a 10. oktobra upriličena je promocija u Ustanovi kulture Parobrod. Reč je o romanu smeštenom u predvorje Prvog svetskog rata, vreme koje Arsenijević povezuje sa osamdesetim godinama istog veka.
“Lako je bilo, nakon što je sve već prošlo od tih ratova, živeti sjajno u tim osamdesetim odnosno tridesetim godinama. Tada se zapravo stvaralo sve ono što je nastalo tokom četrdesetih i devedesetih, samo smo bili zaslepljeni lagodnim životom. Tu sam našao analogije na skučenom nivou. Mi živimo u interesantnom kontaktu sa predvidljivom budućnosti gde nekada navučemo zavesu jer ne želimo da vidmo šta nas čeka.”
